U današnje vreme samohrane majke su uobičajena društvena kategorija, a sve češće se pojavljuju i samohrani očevi – brakovi se razvode, jer roditlji ne smatraju da treba da ostanu u lošim brakovima zbog dece i jer su žene mnogo samostalnije nego ranije i usuđuju se da se upuste u samohrano majčinstvo, pa čak i da u potpunosti zaobiđu instituciju braka. Ipak većina parova ulazi u brak sa idejom da ta priča uspe, da izgrade stabilnost, odneguju decu i budu srećna i funkcionalna porodica – a kad to postane očigledno neostvarivo, ne oklevaju mnogo da prekinu i da pokušaju da pronađu način života (i partnere) koji će im odgovarati. Činjenica je da deca uglavnom ostaju sa majkama i da se samohrano majčinstvo mnogo razlikuje od života u zajednici. Savremene samohrane majke se suočavaju sa odgovornostima i obavezama koje nemaju sa kim da podele, a one koje dobro funkcionišu, reći će vam kako uspevaju i neće se žaliti da im je teško.
One znaju da ne mogu svom detetu da budu i otac i majka
Ne pokušavaju nemoguće – one su majke, a ne očevi. Mire se sa odsustvom ili povremenim prisustvom očeva svoje dece i nastoje da to pitanje ostane otvoreno – ako se pojavi neki muškarac u njihovom životu, on nije otac njene dece i jedino kao takav i može da bude prihvaćen, one ne govore loše o svojim bivšim muževima i ohrabruju ih da viđaju svoju decu i da sa njima grade odnos u koji se one ne mešaju. Naravno, ukoliko su očevi živi i dostupni. Ima mnogo samohranih majki koje to nisu postale svojim izborom, nego im je život to priredio i servirao – postale su udovice i samohrane majke i trude se najbolje što mogu da budu dobre majke i da omoguće deci da shvate i prihvate to da će im otac uvek nedostajati.
Strah i briga su sastavni deo života
Samohrane majke ne očekuju da će biti bezbrižne i da će bez straha donositi odluke i funkcionisati – strah i briga su deo života i one se sa njima stalno suočavaju. Naučile su kako da žive sa tim da su glavni nosioci ukupne odgovornosti i umesto da ih strah parališe, one stalno podsećaju sebe da su strahovi uglavnom besmisleni i da se najcrnje strepnje uglavnom ne ostvaruju i da to proizvodi njihova mašta, uz preopterećenje odgovornošću i da na to ne treba da se obaziru. One prevazilaze dnevno svoje strepnje, strahove i nesigurnosti i naučile su da ne shvataju sebe ozbiljno kad počnu da paniče.
