Dobrodošli u onu izreku kojom vama svi pune uši, od kad ste postali roditelj: malo dete, mali problemi, veliko dete, veliki problemi.
Odrastanje se sastoji od problema. Odnosno, od suočavanja sa njima, rešavanja i prevazilaženja. To je trening za sve veće probleme. One sa kojima svakodnevno živite, a tiču se koliko opstanka, toliko i smisla života. Pa znate valjda, odrasli ste i roditelj ste.
Biće vam teško da razumete ekstremno eksperimentisanje svog deteta kojim svakako škodi sebi, ako ste bili uzorno dete i tinejdžer koji nikome nije terao inat i nikada nije imao potrebu da istražuje krajnosti.
U šta li ste porasli, pitam se, ako ste bili takav tinejdžer?
I šta li vas čeka u krizi srednjih godina?
Pitam se, onako usput.
Ali, biće vam možda još teže, ako dobro pamtite sopstvene pobunjeničke akcije i ispitivanje granica putem onesvešćivanja prilikom probijanja istih.
Da li je moguće da ste mislili da ćete naučiti vaše dete da ne kreće istim putem?
Da ćete mu olakšati i omogućiti mu da izbegne gluposti iz vašeg lošeg iskustva?
Nemoguće da ste toliko naivni!
Iz čijeg ste vi lošeg iskustva išta naučili?
A koliko vam je dragoceno vaše sopstveno, koliko god gadno bilo?
Teško je umiriti strahove i obuzdati reakcije kad prvi put ugledate svoje dete pijano.
Još je teže kad ono nastavi da pije i posle svakog subotnjeg izlaska dođe kući razvaljeno.
Zabrane izlaska će možda pomoći malo. Do sledeće prilike.
Zainteresovanost za njegov doživljaj pomoći će malo više.
Dozvola za eksperimentisanje je nešto najrizičnije, što roditelji najređe preduzimaju, ali ona najviše pomaže.
A ona se zasniva na poverenju.
Na vašem poverenju u svoje dete.
Da će se izboriti sa iskušenjima i izazovima, barem onako kako ste se vi izborili.
Da ćete uvek biti upućeni u to što mu se događa.
U pitanju je izrastanje kroz sopstveno iskustvo. Prolazak kroz fazu. Ako ima vašu podršku, neće imati izgovor koji imaju drugi nesrećni tinejdžeri – kako ga roditelji ne razumeju, kažnjavaju ga i sve mu brane.
Međutim, ako je u porodici prisutna neka alkoholičarska priča, potrebna je pojačana pažnja. I pojačana podrška. I dete mora da zna i da shvati da se možda upušta u nešto sa čime neće moći da se izbori, jer ima genetsku zavisničku podlogu.
Možda će biti potrebna stručna pomoć, ali to nije najgore što može da se desi. Ne, to je optimalno.
Koliko god verovalo vama, dete će bolje sarađivati sa nekim ko je neutralan i ko nije tako očigledno zabrinut i zahtevan.
Dakle, posmatrajte svoje dete u svakoj prilici. Približite mu se i razumite ga u svakom momentu. Tako ćete uvek znati gde su granice i kada morate da intervenišete.
Uostalom, to vam je posao.
Nemojte da ne vidite da vam je dete došlo pijano, jer vam je tako lakše.
To je čisto zabušavanje.
Aleksina Đorđević
