Nemojte govoriti da nema razloga za strah
Vi možda ne vidite taj razlog još uvek, ali on sigurno postoji. Ako obesmišljavate detetov strah, pokazujete da mu ne verujete i ono se oseća usamljeno i bespomoćno. U ovom trenutku, dok se strah manifestuje, on je integralni deo detetove psihe, njegove ličnosti u razvoju, njegovog emotivnog stanja i potrebno je da taj strah uvažite. Možda nikada nećete otkriti šta simboliše strah od čudovišta, nevidljivih insekata ili mraka, ali taj strah neće nestati tako što ćete vi tvrditi da čudoviša ne postoje. Umesto toga, razgovarajte sa detetom, neka vam nacrta čudovišta koja ga plaše, saznajte gde bi ona mogla da se sakriju i ustanovite rituale za njihovo proterivanje – možda treba tri puta da otvorite i zatvorite vrata ormara, da provučete metlu ispod kreveta da počistite nevidljive bube, da podignete i spustite zavesu, da glasno zapretite svakom mračnom ćošku, da smislite neku bajalicu protiv noćnih mora, da stavite neki predmet koji će predstavljati zaštitu – neka igračka će biti sasvim dobra, ali gorski kristal je još bolji, jer on zaista energetski čisti prostor, za slučaj da dečiji strahovi nisu samo proizvod unutrašnjeg doživljaja. Na ovaj način preuzimate roditeljsku moć i pokazujete detetu da može da se osloni na vas i da ćete ga zaštiti, čak i kad niste sve vreme pored njega.
