A to se naravno, dešava na nesvesnom nivou. Štiteći dete od oca, od njegove reakcije i eventualne kazne, majka nameće ocu svog deteta ulogu sudije i policajca, uskraćujući mu uvid u detetov život, razvoj, razmišljanja, potrebe i probleme i uključujući ga samo kad ne može da izađe na kraj sa detetom. Kad joj je potreban sudija i policajac. I tako održava kontrolu i balans. Ona zna šta se događa, u stanju je da potegne pretnju i ucenu „reći ću ocu“ da bi obuzdala dete i ne zanima je što time ukida druge značajne relacije između oca i deteta.
Mnoge su situacije u kojima bi otac reagovao i postupio sasvim razumno, brižno i pažljivo, ali majka mu uskraćuje svaku priliku da se na taj način poveže sa detetom, da ne bi izgubila svoj položaj glavnog uređivača odnosa i kontrolora.
Očevi se osećaju potisnuto i isključeno i dopuštaju da ovo prolazi, ne želeći da se mešaju. Možda imaju konformističke razloge, možda i ne shvataju šta se dešava, a možda misle da tako treba. I ne postaraju se da stanu na put ženskoj manipulaciji i ostvare odnos sa detetom kakav bi mogli da imaju.
Putevi laži su lukavi i zavodljivi. Lažući druge, zbog svoje dece, ne primetite kada ste prešli granicu realnosti i počeli da lažete sebe. A to svakako ne činite zbog dece, nego zato što vam je tako lakše i udobnije.
Pročitajte i ovo:
