Majka devojka je ona koja se zabavlja sa momcima. Jer joj se može. Ima svoj život, ima svoje dete, ima sebe, ima momka. I to tako sasvim fino ide neko vreme. Dete raste. Mama devojka promeni dva, tri momka. I odjednom, jednog dana koji je došao pre nego što je majka očekivala, ne zato što se nadala da taj dan neće da dođe, nego zato što je vreme nekako tako užasno brzo prošlo, kao da je za jednu godinu proletalo po pet, dete ima momka.
Jer je dete postalo devojka. Uzima maminu šminku, ali ne kao onda kad je imala pet godina i šminkala najviše prstiće i zidove, nego sa puno smisla da pretera sa crnom olovkom, onako kako to nove devojke rade kad otkriju crnu olovku. Ubrzo posle prvog crtanja očiju, mama joj je kupila šminku, da ne bi uzimala njenu. Maskara, olovke, ruž. A onda počne da koristi i mamin puder i rumenilo i četkice, iako ima divan ten i kožu svežu i novu kao nektarina, pa mama mora da joj dopuni šminku. I da je ofarba. I da joj opremi torbu ili ranac, onim što svaka žena mora stalno da nosi – rezervni ulošci, maramice, vlažne maramice, barem jedan kondom, torbica za šminku sa ogledalcetom…
Mama shvata da njenoj devojčici to sve treba, jer je postala devojka, uglavnom kad ona sve to počne da uzima iz mamine tašne i pakuje u svoj ranac, kad izlazi u grad.
I sada se sve češće dešava da mama zaspi čekajući curu da dođe. Bar onoliko često koliko se još do skoro dešavalo da mama dođe i zatekne devojčicu kako je zaspala nepokrivena, pokušavajući da ostane budna i sačeka mamu.
I ponekad, kad devojka dođe, mamu probudi lupanje po kući i miris alkohola. Ponekad joj njena mala devojka kaže, uh, nije trebalo da mešam piće, ali nestalo nam je piva. Znam, rekla si mi da ne mešam i sad shvatam zašto.
Pa onda počne da se skuplja društvo. Puna kuća momaka koje bi mama još do skoro posmatrala kao momke. Sad je zovu teto.
I traže čaše da sipaju pivo. Ponude i mamu. Ali mama zna da joj nije mesto u tom društvu. Uredno ih usluži, skuva im kafu, ispucka kokice, isprazni pepeljare i gleda svoja posla.
Mama sluša kritike i komentare okoline. Ali ona se dobro seća kako je to bilo kad je ona bila devojka. Bilo je isto. Samo što ona nije imala mamu devojku da joj stavi kondom u tašnu i kaže joj da kad se pije, nije fora da se usvinjiš, pa da ti bude loše, nego da zadržiš bistru glavu i dobro raspoloženje. Da ne preteruješ, kao što svi oko tebe preteruju – momci, koji uvek preteruju, jer to su radili i svi njeni momci, kad je bila devojka i devojke, drugarice njene ćerke, koje nemaju majke devojke da im daju praktična uputstva.
U celom tom cirkusu, koji se uvek okreće oko devojaka i njihovih momaka, mama shvata da o svom devojaštvu razmišlja u prošlom vremenu. I da joj to uopšte nije neprijatno, nego potpuno prirodno.
Ćerka devojka je preuzela barjak devojaštva i vitla njime iz sve snage. Hormoni joj daju snagu i zalet. I dodatni vetar u taj barjak.
A majka koja je do skoro i sama bila devojka shvata da uopšte ne može da bude nekakva drugačija majka, osim one koja tačno zna kako je to biti devojka, i koja govori ono što je devojci potrebno da zna, a što im majke obično ne kažu.
Aleksina Đorđević
