U nekim kulturama, izbor imena za dete je veoma odgovoran i uzvišen posao, u kome presudnu reč ima – dete. Mudraci se konsultuju sa duhovima, zvezdama, ili sa nekim drugim silama i izvorima mudrosti, znanja i moći i pripreme nekoliko imena, a majka treba da prepozna trenutak u kome dete prepoznaje svoje ime. Ona mu šapuće, poziva ga, obraća mu se tim imenima i pažljivo prati da li će se dete odazvati, odnosno reagovati nekako posebno.
Doduše, mnoge majke to rade dok drže svoju novorođenu bebu i shvataju da upoznavanje tek počinje i da dete treba da ima neko dobro, snažno ime, koje će nositi dobru poruku, ali koje će odgovarati njegovoj ličnosti, koje će ga odražavati i biti u skladu sa njim. Tako izabrana imena deca nose bez nelagodnosti, koja se često sreće u uzrastu kad nastoje da se pronađu među vrednostima i okvirima koji su im nametnuti i zadati i uvedu one koje otkrivaju i koje im se sviđaju.
Imena nešto znače, bez obzira da li imaju prevodivo i razumljivo značenje, ili ne. Ona koja su izašla iz upotrebe – Zoran, Goran, Dragan, Dejan, kao i još starija, Milisav, Dragoslav, Milorad, Dragomir, Slavoljub, Nebojša, Božidar – imaju sasvim jasno značenje i poruku. Starinska cvetna ženska imena Ružica, Ljiljana, Cvetana, Lalica, Ljubica, Nevena, kao i ženske varijante muških imena sa značenjem i porukom, Milica, Dragica, Milijana, Dragana, Slavica, Sunčica, Zorana, Gordana, Bojana, Božica, više nisu na spisku željenih imena. Prednjače Maša, Tea, Una, Jovana, Mina, Nina, a njihovi vršnjaci su Vuk, Lav, Andrej, Andrija, Jovan, Lazar, Igor, Nemanja, Đorđe, Luka, Veljko, dok se Marko, Miloš, Vladimir, Ivan i Nenad povlače sa spiskova popularnih imena, koja sada uglavnom nose stariji od 30.
