Roditelji su u neprekidnoj opasnosti da prekorače tanku liniju između vaspitanja i lomljenja duha. Kao i između vaspitanja bez pritiska i totalne anarhije.
Takođe, roditelji su neprekidno na ispitu roditeljstva, na kojima stalno padaju, a to je užasno stresno. Taman polože jedan posle deset neuspelih pokušaja i padnu pedeseti put na ispitu koji nikad neće položiti, kad se ispostavi da su na redu dva nova ispita, koja ćete polagati mnogo puta.
Divota! Nema šanse da se osećate uspešno, osim ako ste potpuni tiranin, koji nikada ne preispituje svoje odluke i ponašanje, jer je ubeđen da je uvek u pravu.
A onda ugledate svoju decu kako iskazuju nežnost i razumevanje, čujete ih kako sviraju i pevaju, vidite ih kako primaju priznanja u školi, i srce vam se ispuni ponosom.
Jer to znači da ste sigurno nešto dobro uradili.
Osim što to znači da su vam deca ispala super, bez obzira koliko vi osećate da se niste snašli u ulozi roditelja.
Možete da odahnete, danas su deca strašno pametna.
Došla su u čudno vreme, koje postavlja izazove i ispite deci koliko i roditeljima, koje ruši tradicionalne odnose i uspostavlja odnose bića, u kome otkrivate da pojam autoriteta ne znači ništa, a pojam poverenja znači sve.
Ne možete da budete roditelji kao vaši roditelji, jer vaša deca nisu kao vi. To su napola budne i osvešćene duše, kojima treba mnogo ljubavi, nežnosti i podrške i vrlo malo vaspitanja.
Ta naša deca razumeju ovo vreme poremećenih vrednosti mnogo bolje nego mi. Oni brzo postanu svesni svoje ranjivosti i izloženosti i drže se čvrsto zaštite svojih roditelja, koja se više ogleda u ljubavi i poverenju, nego u poslušnosti i podređenosti. Oni znaju takođe i da smo mi, roditelji, ranjivi i daleko od svemoćnih i imaju potrebu da nam pomognu i da nas poštede.
Naša deca su možda starija od nas. To su duše koje dolaze sa velikim iskustvom, da okončaju neke zadatke i odabrale su nas da ih štitimo i volimo i osećaju potrebu da nam ravnopravno uzvrate. Oni neće trpeti strogo vaspitanje, ni lomljenje duha, biće buntovnici ako ih pritiskate, a ako vi osećate da nešto činite samo kad vršite pritisak, iako vidite da on ne deluje, moraćete da prihvatite nauk od svoje dece i da se suočite sa polaganjem roditeljskog ispita na kome znate da ćete pasti. Pritisak ne radi, a kad se postavite samo brižno i nežno, jasno vam je da nemate nikakvu kontrolu i da se vaše dete oslanja samo na sopstveni osećaj i procenu, uzimajući od vaših saveta samo onoliko koliko hoće i koliko prepoznaje kao mudro i podržavajuće. I ta pozicija koja zahteva obostrano poverenje, užasno je neugodna za roditelja, koji oseća da je opet pao na ispitu kontrole i usmeravanja. Moraćete da gledate svoje dete kako srlja sa punim samopouzdanjem i kako se povređuje – to su njegove životne lekcije. I s vremena na vreme bićete nagrađeni kad ono preduzme neku akciju sa tim istim samopouzdanjem, u kojoj dobija najbolje za sebe i stiče mudrost kroz zadovoljstvo i radost.
Vaše dete je svoja osoba i ono mora samo. A vi ne možete da mu olakšate i to je taj ispit na kome ćete stalno padati. Ne možete da svojim iskustvom i predosećanjem sprečite da ono iskusi bol i izbrusi sopstveno predosećanje. Ne možete ga naučiti da se ne suprotstavlja sebi, ali možete imati poverenja da će ono to naučiti samo, ako je taj nauk na njegovom spisku. Možete shvatiti ko je vaše dete i kuda ga vodi njegova priroda i to je najveća mudrost koju ćete osvojiti kao roditelj. To je jedini ispit koji ćete položiti.
Užasno je teško odgajati pametno, emotivno, otvoreno, samosvesno, radoznalo i hrabro dete. Potrebna vam je sva pamet, emotivnost, otvorenost, samosvest, radoznalost i hrabrost, koju možete da prikupite.
Aleksina Đorđević
