Ali najveći broj mama nema adekvatnu pomoć, odnosno od pomoći koju im pružaju bake i deke nije im mnogo lakše. Porodica nekako uvek uspe da se još više osećate krivom ako ostavljate dete zbog neke “gluposti” kao što je recimo odlazak na neko vežbanje. Babe umeju da vas pogledaju onako u fazonu “u moje vreme toga nije bilo” a vole to i da vam kažu, ili da vam pokažu svoje nezadovoljstvo vašom neposvećenošću, tako što će otvoreno ili uvijeno sve što radite za sebe i zbog sebe tretirati kao hir, sebičnost i gluposti.
U smislu, kakvo vežbanje, nosi dete po ceo dan i cimaj ga svuda sa sobom, to ti je najbolja vežba. Poruka je da vi samo izmišljate koješta da se ratosiljate obaveza i zašto ste rađale to dete, kad ste nesposobne da ga čuvate? Nisu one samo pakosne, nego vam i zavide. Kako vi umete lepo da se organizujete, pa imate vremena i za sebe, a one (babe, majke i svekrve) to nikada nisu mogle, jer to nije ni postojalo u njihovo vreme. Moderne majke su izmislile potrebu da ugađaju sebi.
To vas bode tamo gde ste najosetljivije. Jer ni same niste načisto sa tim da li imate pravo da dete prepustite nečijem staranju, dok se vi bavite nekim glupostima i ispunjavanjem svojih ćefova.
