U filmovima i serijama viđamo situacije za koje ne verujemo da možemo da se stvarno nađemo u njima, koje su tabu i o kojima uopšte i ne razmišljamo, dok se ne desi da se sa njima suočimo.
Jedna od takvih situacija, koje su za balkansko shvatanje braka i morala teško prihvatljive, jeste drugo venčanje, drugi brak, u koji uvodite svoju decu iz prvog braka. A gde su deca, tu stvari postaju osetljive i komplikovane. Odnosno, tu postajemo svesni da jednostavne stvari smatramo komplikovanim, zato što nismo tako iskreni, otvoreni i emotivni kao deca. I onda se dešava da se suočavamo sa ovakvim sitacijama:
Zašto nas tata nije zvao na venčanje
Tata se oženio i to je u redu, tojest, ne postavlja se pitanje zašto se oženio. Čak i vrlo mala deca kapiraju da tata i mama nisu zajedno i da svako ima nekog drugog partnera, ali da je definitivno najvažnije to što su oni njima tata i mama. I tata se venčao, a klinci su videli fotke sa venčanja na Fejsu – kakva greška u koracima! Tata nije razmišljao, a vi morate da objašnjavate zašto ih nije zvao na venčanje. Najverovatnije objašnjenje je da bi ta organizacija možda uključivala i vas, a da tata i njegova žena nisu želeli da vi budete prisutni. Što je u redu. Ali isključiti decu iz tako važnog događaja, umesto da im se obezbedi počasno mesto, totalni je fejl.
