Mnogo sam razmišljala. Zašto je tako teško i neprijatno razgovarati sa detetom o seksu? O orgazmu, masturbaciji, oralnom seksu i raznim seksualnim praksama? Valjda nam je stalo da naše ćerke budu slobodne, opuštene, da u seksu uživaju najviše što mogu, da poznaju sebe i svoje telo, svoje mogućnosti i potrebe, jer ispunjavajuća seksualnost je deo psihičkog i fizičkog zdravlja i stabilnosti? U stvari, da li uopšte znamo dovoljno, ili se bojimo da ćemo se zateći na terenu na kome se ni same ne snalazimo baš najsrećnije? Osim pitanja kompetentnosti i adekvatne razmene informacija, tu je i veoma osetljivo pitanje prihvatanja obostrane seksualnosti.
Jer, naše ćerke su seksualna bića. I naše majke su to isto. Da li smo i koliko razmišljale o seksualnom životu naših majki? Sa našim očevima?
Ono što opterećuje u toj slici, jeste upravo slika. Kad razmišljamo o seksu naših roditelja, nameću se slike. Mi to možemo da vidimo. A niko ne želi da gleda kako mu se roditelji bave seksom. Možda nam je lakše da prihvatimo seksualnost svoje dece, nego seksualnost svojih roditelja. Te slike nisu tako neprijatne. Ali, njima nije lakše. Ako treba sa nama da razgovaraju o seksu potpuno otvoreno, da razmenjuju informacije, pitaju i dobijaju odgovore, stvaraju im se slike o našoj seksualnosti, koje ne žele da gledaju.
Možda je prevazilaženje te nelagodnosti pitanje vremena i sazrevanja i iskustva naše dece. Ponekad bake umeju da im se približe onako kako nama nije dozvoljeno, jer starost postiže jednostavnost i uliva poverenje.
Dovoljno mi je što znam da sam na listi poverenja prva koja će saznati za neki problem, a za sve ostalo držim palčeve. Sebi i svim majkama koje sebi postavljaju nezgodna pitanja.
Pročitaj i ovo:
Istine o materinstvu koje vam mama neće priznati
Aleksina Đorđević
