Čim počnu da mrdaju, počnu da padaju. Otkotrljaju se sa sredine kreveta i padnu. A nemaju ni mesec dana! Kad počnu da sede, padaju u pokušaju da promene položaj. Kad propuze, počnu i da se pentraju i održavaju na nogama, držeći se za nešto i kad to nešto puste, padaju. Prevrću se iz kreveca. Zaglavljuju se između rešetki kreveca. Uspentraju se na fotelju, okrenu se sa pobedonosnim osmehom i … padnu! Dopuze do vrata, neko ih otvori sa druge strane i odlete preko pola sobe i padnu.
Na glavu.
Zapanjeni trenutak tišine traje oko dve sekunde, a onda počinje plakanje. Tako posle dve sekunde neizvesnosti znate da je sve u redu.
Bebe su male, ali kompaktne i dobro upakovane, a odakle god da padnu, neće dalje od poda, što je obično dovoljno blizu da se ne povrede ni mnogo ni ozbiljno.
Dernjaće se iz sveg glasa, ali obično nećete naći ništa polomljeno ili iščašeno.
Bebama se češće išćaši rame prilikom porođaja, kad su krupne i moraju da se izvlače, nego što neku takvu povredu zarade padajući.
Modri nosevi i čvoruge, to je otprilike to.
Dokle god su u fazi pijanih mornara (teturanje na nogama, sa srećnim osmehom i raširenim rukama, kojima pokušavaju da održe ravnotežu) padaju na glavu. Zato što im je glava velika i preteže, a noge su im kratke i nestabilne na maleckim stopalima.
Oni u padu pružaju ruke ispred sebe, instiktivno, ali i ruke su kratke i slabašne i kad glava stigne iz zaleta, prosto prođe kroz njih i završi sudarom sa podlogom.
Čim počnu da mrdaju, počnu da padaju.
Mnogi roditelji ozbiljno razmišljaju da nabave detetu kacigu, a mnogi i pokušavaju da ih nateraju da je nose.
Ali kaciga dodaje glavi na težini, a oduzima od vidnog polja i otežava manevrisanje i orijentaciju i deca je ne trpe.
Ono što roditelje najviše izbezumljuje jeste činjenica da deca padaju pred njihovim očima, dok su čuvana i pažena i da čak i kad idu za njima u onom nemogućem polupovijenom položaju sa ispruženim rukama, poznatom kao lebdenje nad detetom, sve što postižu je da ga brzo zgrabe, kad ono već poljubi patos.
Ne možete ih sprečiti da padaju, to je deo isprobavanja telesnih performansa, uvežbavanja kretanja, manevrisanja i koordinacije.
Ali možete da ne dramite i da izgradite stav kad padneš, ustaneš i nastaviš dalje, uz malo utehe u zagrljaju i podrške uz osmeh.
Nije strašno, pao si, uplašio si se, zabolelo te, iznervirao si se, dobro, idemo ponovo, hopa!
Oni to odlično kapiraju, a osim toga, šaljete im i poruku da ništa loše nisu uradili što su pali, da nikog nisu izneverili, ništa nisu pogrešili, padanje je sastavni deo kretanja.
Padaće i kad budu veći, a padaju i odrasli.
I bukvalno i metaforički.
A stav pomaže.
I bukvalno i metaforički.
