Vaša preosetljivost (poplava hormona i emocija) ovde pronalazi smisao – na ovaj način, vi ste usklađeni sa bebom, organska veza među vama još uvek je tesna i pulsirajuća i zato možete da osetite i razumete plač svoje bebe. I da ga čujete, kad ga niko drugi ne čuje – provereno u praksi mnogih majki. Kad sedite u društvu i dete se rasplače u drugoj sobi, vi ste već ustali i krenuli, a drugi će čuti taj plač, tek kad otvorite vrata. Kako dete raste, mogućnosti komunikacije se povećavaju, a vaši hormoni se smiruju. Ipak, plač će veoma dugo biti dominantan način izražavanja emocija, koji se vremenom kanališe.
Devojčice su obično povlašćene – plakanje im se ne uzima kao slabost i ostaje društveno prihvatljiv način da žensko biće ispolji osećanja. Dečaci, čak i ako ih kao roditelj niste nikada sputavali patrijarhalnim porukama o tome da muškarci ne plaču kao curice, uvek imaju potrebu za dodatnim kanalisanjem emocija, jer njihovo plakanje nije društveno prihvatljivo. Ako ih vi tome niste učili, naučiće ih škola, vršnjaci i pravila čopora. Dečaci brzo nauče da je bes prihvatljivija emocija od tuge, a ovaj dominantni naboj zahteva dodatno kanalisanje kroz sport i uopšte kroz takmičarski duh i pronalaženje mesta u čoporu.
Bez obzira na zahteve okoline, dete treba da ima vašu podršku i razumevanje, po pitanju prava na izražavanje osećanja. Sva osećanja su legitimna, nema sramnih i loših osećanja – takva su samo ona koja moramo da potiskujemo i da se pravimo da smo iznad njih. Za duševno zdravlje, emotivnu inteligenciju i mentalnu stabilnost, od najvećeg je značaja uvažavanje svih emocija. Strah, tuga, zbunjenost, ljutnja, bespomoćnost, rezignacija, malodušnost, zebnja… Dete ne treba da se oseća loše, zato što se oseća loše, odnosno, treba da bude slobodno da vam poveri zašto se oseća loše, a vi tu informaciju treba najozbiljnije da prihvatite i razmotrite – ne postoji besmislen razlog i razlozi nisu predmet razmatranja, jer ako zaključite da dete nema razloga da se oseća loše, vi obezvređujete njegova osećanja i usmeravate ga ka potiskivanju. Nekim osećanjima je potrebno kanalisanje, nekim ohrabrenje, a nekim uteha i razumevanje. A ono što je potrebno vašem detetu i njegovoj emotivnoj stabilnosti, potrebno je i vama. Kroz emotivnu vezu sa detetom, imamo dragocenu priliku da mnogo naučimo o sebi i svojim emocijama, počev od prvog dana i prvog bebećeg plakanja koje uspemo da umirimo.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvori fotografija: www.banditkids.com.au, www.pinterest.com, www.jopapi.blogspot.com
Aleksina Đorđević
