I to je pravo pitanje – da li možeš? Jer se ne postavlja pitanje da li je to moguće. Praksa je pokazala da jeste. Sad, što to nije uobičajena praksa, u kojoj vaše prijateljice i majke imaju iskustva, pa da vas upute, ili da barem možete da smatrate da je to normalno, manje je važno pitanje.
Ono što je važno, jeste da li možeš, ako je potrebno, da budeš u prijateljskim odnosima sa bivšom ženom svog muža, kao i kada i zašto je to potrebno? A ako nije potrebno, zbog čega biste bile prijateljice?
Dakle, realna situacija u kojoj je potrebno imati više nego samo pristojne odnose sa bivšom gospođom, jeste kad vaš muž ima decu sa njom i kad želi da održava sa svojom decom normalne očinske odnose. Takvi odnosi nisu mogući bez asistencije njihove majke, njegove bivše žene, jer je ona ta koja će ih ohrabriti, omogućiti i dozvoliti. Nju će tada zanimati da i vi imate dobar odnos sa njenom decom, jer je to u njihovom interesu, jer ćete vi možda biti majka sestre ili brata njene dece i jer je to normalno, ispravno i civilizovano.
A žena koja se ponaša normalno, ispravno i civilizovano zaslužuje u najmanju ruku vaše poštovanje, a vrlo verovatno i živo interesovanje, makar samo zato što je normalno, ispravno i civilizovano ponašanje u delikatnoj situaciji komunikacije sa sadašnjom ženom svog bivšeg muža, neobična pojava.
Ako dozvolite sebi da odbacite predrasude i pokušate sami da se snađete na terenu za koje nemate nikakve smernice, uputstva i pravila, zateći ćete se u prijatnom razgovoru sa bivšom ženom svog muža i iznenadiće vas osećanje simpatije i interesovanja na koje vas niko nije upozorio.
