Dakle, situacija je prilično slična kao kod veze na daljinu – par ima planove i ciljeve koje želi da dosegne i zajedno rade na tome. Oni se na kraju perioda razdvojenosti ponovo nalaze u tački spajanja i građenja svog života i svojih odnosa. Njihova borba za bolji život udružuje ih i pomaže im da izdrže razdvojenost i prevaziđu prepreke. Oni jedino žele da ponovo budu na okupu. To nije idealna priča, samo je tipična. Postoje i druge priče.
Postoje brakovi u kojima partneri godinama funkcionišu u razdvojenosti. To postane njihov način života. U situaciji kada muškarac ode da rešava egzistencijalna pitanja, a žena ostane sa decom, ponekad se oboje naviknu na takav aranžman, jer im u suštini odgovara. Materijalna strana je pokrivena i žena odgaja decu sama, bez novčanih briga, sa svim ostalim odgovornostima koje žene inače preuzimaju u odgajanju dece. Muž povremeno dolazi, odmori i praznici su prilike kada se on vraća da gostuje u sopstvenom domu, da utvrdi svoje pravo i poziciju muža i oca, a kada deca odrastu i dođe vreme za usmeravanje i rešavanje njihove egzistencije, otac preuzima glavnu ulogu i prihvata ih, a majka ponekad ostane da “čuva bazu” i vodi dodatno rasterećen život na koji je navikla i koji je ispunjava, a ponekad odlazi za decom, da im se nađe, da čuva njihovu decu, a možda i da se pridruži mužu i nastavi bračni život u novim okolnostima. Ponekad, on u svom drugom životu odavno ima drugu ženu i porodicu, ponekad to ostaje u tajnosti (za regularnu partnerku), a ponekad se ti drugi odnosi okončaju ili gurnu u stranu da bi se primarna porodica ponovo spojila.
Ljudi su sposobni za različite arnažmane, na koje inače ne bi pristali i o kojima ne bi ni razmišljali, kada je u pitanju egzistencijalna borba za dobrobit dece i porodice i održavanje bračnih odnosa na daljinu.
