Ne postoji barbika na koju je moguće svaliti odgovornost za život opterećen roditeljstvom. O tome pričam. Igračke su igračke i deca to znaju. Mnogo su pametnija, nego što mi mislimo. Ona ne mešaju realnost sa svojim svetom mašte i neće izgubiti kompas, zato što imaju barbike. Dečak koji češlja sestrine lutke neće postati gej, zato što je češljao lutke – verovatno je samo osetljiv na lepotu. Devojčica koja više voli da se pentra, skače i igra aktivnih, muških igara, nego da češlja svoje lutke, neće postati muškobanjasta i lezbejka, zato što joj se lopta više sviđa od lutke.
Neke sklonosti i veštine donosimo sa sobom, upisane u genetski kod, zato što treba da ih razvijemo, a ne da ih suzbijamo. Roditelj treba da pomogne detetu da bude ono što jeste, a ne da postane nešto što roditelj misli da njegovo dete treba da bude. Ljubav nije dovoljna za taj zadatak, potrebna je i svest i samospoznaja i spremnost da se menjamo – da učimo od dece. Pa, ako vaša devojčica želi barbiku za poklon, kupite joj barbiku. Kupite joj i neku čarobnu knjigu, a obavezno i bicikl. Tako ćete znati da ste joj ponudili različite sadržaje, koji su svi prijatni i zabavni. A zatim slušajte i posmatrajte.
Izvor fotografija: hdwallpapersact.com, consumeraffairs.com, pinterest.com, twitter.com
Aleksina Đorđević
