Dok čuvate decu i pokušavate da obavite sve što treba, možete postići neverovatnu efikasnost podeljene pažnje i multitaskinga, ali kad osetite kako vas nervira što vas deca stalno prekidaju i kad počnete da zaboravljate šta ste počeli, jer je nečija guza tražila hitno rešenje, u opasnosti ste da pomislite kako je život ozbiljan i zahtevan, a sva odgovornost je na vama i kako u stvari i nemate svoj život, ali to vas samo ego iskušava. Nemojte samo čuvati decu, posmatrajte ih, osluškujte, uživajte u njima i učite od njih. Neke obične stvari ste sigurno zaboravili, živeći veoma zauzet i ozbiljan život odgovorne osobe.
Igra je najvažnija
Da, treba poštovati rituale, satnicu, zahteve i obaveze, ali igra je važnija od svega. Gledajte svoje dete kako se ozbiljno igra. Potpuno je obuzeto. Skroz fokusirano, sto posto prisutno u sadašnjem trenutku. To ne možete da postignete dok se potpuno ne uživite u ono što radite, a potpuno predavanje trenutku je povezano sa sposobnošću igranja. Igra je ta koja pronalazi rešenja kad razum i iskustvo posustanu.
Uvek ima vremena za odlazak u wc
Koliko puta ste jurcali toliko da bukvalno niste stizali da odete u wc? Uvek ima još nešto, uvek možete još malo da izdržite, dok više ne možete da izdržite. Dete ništa ne izdržava. Šta god da radi, kad priroda pozove, ono se umiri i dobije onaj usredsređen izraz lica…njegovo telo nešto radi. Pa, ako ne pomišljate da i sami stavite pelene, nemojte trpeti. Poštujte prirodu, sve drugo može da sačeka za toliko.
