Pa, veze u kojima parovi pronađu zajedničke interese vode u brakove u kojima zajednički interes postane vrlo stabilan temelj vrlo solidnog braka. Ni ljubav ne opstaje samo od ljubavi, a kamoli brak.
Taj ljubavni trip je tekovina savremenog doba, u kome su dosegnute mnoge slobode, ali su se takođe izgubili mnogi orijentiri, pa između dve krajnosti – ugovaranja brakova iz interesa i udaje zbog uzburkanih hormona – jedva nekako držimo pravac razuma. Vrlo često, taj pravac pokazuje ka razilaženju i rasturanju braka u kome se ne osećamo dobro, ne možemo da se aktuelizujemo ni kao partner, ni kao osoba, ni kao roditelj, a nešto ređe, partneri nagaze pravac zajedničkog interesa i uspevaju da opstanu na stabilnom tlu.
Svaki dobar brak je brak iz interesa. Jer, brak nije samo odnos dvoje ljudi koji se vole, nego je dinamično i zahtevno preduzeće, koje zahteva održavanje, ulaganje i napredovanje. Od papirologije, do izbacivanja đubreta, od bračnog kreveta, do krečenja i novog komada nameštaja, sve u braku je stvar obaveza i odgovornosti, kao i u svakom ozbiljnom poslu. Takođe, kao što je privilegija, zadovoljstvo i čast voleti svoj posao, ljubav u braku je isto to. Preduzeće vođeno s ljubavlju i poverenjem, mora da uspe.
