Koliko god tesno i prisno bilo među vama, neke granice privatnosti su zakon. Prekršite ga i ljuto ćete se pokajati. Pošta naslovljena na vašeg partnera, nije vaša pošta samo zato što ste u braku. Isto važi i za elektronsku poštu, inbox na Facebook-u i SMS. Šta mislite, koliko partnera poštuje ovaj zakon? Ja mislim vrrrrlo mali broj. Prosto namesti se situacija i onaj crvić koji se zove ček’ baš da vidim počne da mrda na vrhu udice koja se zove radoznalost. I onda se upeca riba koja se zove eto vidiš. Mala eto vidiš riba je riba olakšanja. Pošto niste pronašli ništa sumnjivo, reći ćete sebi eto vidiš da nema ničeg sumnivog, kako sam i na trenutak mogla (mogao) da pomislim…a bolje što sam videla (video) i uverila (uverio) se da nema ničeg sumnivog, sad mi je lakše.
Ali male ribe su gadne i lukave i klizave, baš kao i velike.
Pošto vam je nekako laknulo, počinje nekako da vas grize savest što ste bili tako luckasti i nepošteni, a u dva kvadrata nemate gde da sakrijete svoj neizdrž, vi priznajete partneru šta ste uradili.
O ne!
Neke granice privatnosti su zakon
Ako ste upecali veeeeliku eto vidiš ribu, pronaći ćete nešto baš sumnjivo, ako ne i eksplicitno i obuzeće vas gnev, a crvić ček’ da vidim mutiraće u čudovište e sa’ćeš ti da vidiš. Sačekaćete partnera puni pravednog besa i osućete paljbu ne sačekavši ni da se izuje.
O neee!
U obe varijante, kad se prašina smiri – izluftira, usisa i vaša dva kvadrata opet obuzme rutina, ili kad se nađete sami na neka potpuno druga dva kvadrata, znaćete da bi sigurno bilo bolje da niste ni otvarali ( gledali, čitali) poštu svog partnera.
O, da.
Prethodne delove pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević
