U međusobnim odnosima ne možemo da umaknemo od pozicija u koje nas stavlja grdnja i prebacivanje. Žene su ozloglašene po pitanju džvanjkanja, koje često preraste u eksplozivnu svađu, u kojoj se svašta izgovori. Ne zato što se baš tako misli, nego zato što se poklopac podigao i izliva se ključali sadržaj.
Muškarci su naučili da se brane na vrlo predvidive načine, koji su radili kad su bili mali i kad ih je mama grdila. Uvrede se i ćute, ispale zajedljivi rafal i odu, ili već reaguju na neki defanzivan način.
I to se ponavlja i onda se čini da se uvek svađamo oko istih stvari. Naravno, kad se uvek svađamo.
Kad ona podigne glas, on joj prebaci da je frustrirana, u PMS-u, i da smiri hormone.
A hormoni samo čekaju takav podsticajni ubod.
Možda zaista nije pravi način da ženi koja vas napada za sebičnost, hladnoću i izbegavanje prebacite da je ludača koju drmaju hormoni. Možda samo treba da zakočite, ako ona već vozi 200 na sat i lepo vidite da će da se slupa.
Možda se stvarno oseća zanemareno, a možda joj samo treba da je saslušate i pitate kako možete da joj pomognete, šta je to što ona želi da vi učinite, šta je to što joj stvarno treba od vas.
Jer uopšte se ne podrazumeva da vi to znate i sami, a ne podrazumeva se ni da ona baš tačno zna gde je uzrok njenog nezadovoljstva.
Ukoliko i vi nagazite gas, slupaćete se zajedno, a ako se prosto ne naprimate, niti sakrijete iza nekog od svojih zidova, već pošaljete jasnu poruku čujem te i tu sam za tebe, možda ćete uspeti da zajedno iskoračite iz utvrđenog šablona raspravki, koje ništa ne rešavaju.
Aleksina Đorđević
