Ima stvari koje mrzim da radim. Plaše me, opterećuju i nadilaze moje organizacione sposobnosti. Kućni poslovi, recimo.
Dok me strah od prepune sudopere ne podstakne da raskrčim narastajuću gomilu, ne ulazim u to uopšte. Da, pametno je i praktično oprati sudove posle svakog obroka, jer to znači da ćete najverovatnije oprati samo par tanjira, pribor i čašu i tako vam se sudovi neće nagomilati. Ali to isto znači da ćete prati sudove svaki čas. A verovatno ćete imati takav uredan i praktičan stav i prema ostalim kućnim smaračinama, pa ćete stalno nešto čistiti, brisati, usisavati, ribati… Ali šta, vama to ne pada teško. Ne treba vam nikakvo posebno raspoloženje da biste se time bavili, jer prosto volite da održavate red. Časkom se rastrčite, za vas nije ništa da uložite sat ili dva u raskrčivanje i sređivanje, i da zatim budete zadovljni svojim delom. Taj sat ili dva oduzimaju mom životu spavanje, čitanje pisanje. Sve mnogo važnije nego sređivanje. Ili kuvanje. Znate kako neki ljudi vole da kuvaju. Sa zadovoljstvom skupljaju i isprobavaju recepte, iznenađuju svoje ukućane, zahtevaju kritike i komentare i usavršavaju svoje umeće. Za kvalitetno kuvanje takođe vam treba sat ili dva. A posle svi oni sudovi… Uh. Ne mogu da zamislim kako žive domaćice. Ali mogu da prihvatim da one vole svoj život, svoju umešnost, organizovanost, delotvornost. To što okupljaju porodicu oko sebe i što sve u kući drže pod kontrolom. Možda tu u suštini nema posla za celo radno vreme, ali i pola je mnogo.
Ako sam danas došla s posla, a očekuje me još posla, jer radim i zarađujem, onda ću radije odvojiti nešto od tih para da platim ženi kojoj je posao da čisti, riba i sređuje, i kupiću neku gotovu hranu ili nešto što ću začas da podgrejem u mikrotalasnoj, nego što ću, pored dva posla da odvojim još četvrt radnog vremena za kućne poslove.
Ne možete izbeći kućne poslove, naročito ako imate decu koju morate nahraniti i koja prave lom.
Ima zaposlenih žena koje sve vreme na poslu koje ne moraju da provedu skoncentrisane na posao, sastavljaju u glavi plan kućnih poslova, preslišavaju se rasporeda obaveza članova svoje porodice, planiraju da usput kupe salatu, podgreju ono što su sinoć kuvale, ili da odmrznu neku sarmu i posle da stave pasulj da se krčka za sutra, a za večeru će spremati picu, treba samo origano da kupe, ostalo sve imaju. Testo za picu će, naravno, same napraviti. A posle su planirale da oribaju kupatilo i usput da se ofarbaju i depiliraju. One pažljivo planiraju sve te beznačajne poteze, koje druge, neposvećene domaćice, smišljaju u trku, bez ikakve posebne pripreme i plana, zato što ove prve uživaju u svojoj organizovanosti i delotvornosti i zato što će se, kad obave sve što su smislile, osećati kao da su stvarno uradile gomilu korisnih, važnih i smislenih stvari – onako kako se nikad nisu osećale kad na poslu odrade ono što treba. Jer one su domaćice u srcu, strastvene i posvećene i bile bi najsrećnije kad ne bi morale da idu ni na kakav posao, tojest, kad bi vodile neki sopstveni posao od kuće. Predlažem agenciju domaćica za iznajmljivanje onim drugim zaposlenim ženama, koje kućne poslove doživljavaju kao robijanje.
Ne možete izbeći kućne poslove, naročito ako imate decu koju morate nahraniti i koja prave lom. Ali možete ih svesti na minimum. Možete raditi samo neophodno, i iznajmiti pomoć za svako veće angažovanje, jednom nedeljno, češće ili ređe, u zavisnosti od toga koliko možete da platite.
A vi svoje vreme možete usmeriti na kreativne delatnosti, na bavljenje stvarima koje vas opuštaju i u kojima uživate. Možete provesti dva sata u čitanju, bez ikakve napetosti koju vam nameće ono što mora da se uradi, a neće samo.
Uvođenje stručne pomoći u održavanje svog doma, najmudrije je što možete učiniti za sebe, ako kućne poslove mrzite, osećate da vam jedu životnu energiju, obavljate ih nedovoljno temeljno i ne primećujete propuste, odnosno zahtevi održavanja kuće prevazilaze vaše sposobnosti.
Zašto biste se osećali loše što ne radite dobro nešto što mrzite da radite?
Aleksina Đorđević
