Nastavnici imaju svoje miljenike i to je ok. Nije u redu da drugu decu preziru i izražavaju nipodaštavanje i nepoštovanje, ali ako im je neko simpatičan i to se vidi, pa, nemam ništa protiv. Veoma dobri učenici obično su svim nastavnicima dragi, jer sa njima nemaju nikakvih problema, mogu da se oslone na njih, da ih šalju na takmičenja i da imaju osećaj da imaju zbog koga da se bave tim nezahvalnim poslom. Ulizice isto dobro prolaze, ali ne kod svih. Samo kod uobraženih egocentrika.
Nastavnici će takođe često voleti dobru, poštenu, srčanu i iskrenu decu, koja se nameću svojom autentičnošću, čak i kad su problematični đaci. Znači, svi imaju šanse da budu mezimci. Takođe, postoje omiljeni nastavnici i tu omiljenost nose iz generaciju u generaciju. To jest, svaka nova generacija iznova otkriva tog nastavnika i postaje im omiljen. Oni su dragoceni i ima ih u svakoj školi, ravnomerno raspoređenih u gomili. Svako dete ima šansu da mu tokom školovanje predaja barem dvoje odličnih pedagoga, izuzetnih ličnosti, ljudskih i profesionalnih kvaliteta kojima zrače i plene. Isto tako, dobiće barem dvoje mučitelja, onih totalno problematičnih nastavnika sa dubokim emotivnim oštećenjima i ljudskim manjkavostima, koji se prema deci ponašaju mračno, surovo i s mržnjom.
postoje omiljeni nastavnici i tu omiljenost nose iz generaciju u generaciju
Setite se svojih nastavnika i onoga po čemu ih pamtite. Sećate li se njihovih predavanja ili njihovih ličnosti, ili kako ste im se podsmevali? Šta je ono što ste zapamtili, a šta je ono što vam je koristilo i šta je ono što ste bar nekad oprobali u praksi?
Ima li to makar malo veze sa predmetima, ili ima više veze sa međuljudskim odnosima, snalaženjem u kolektivu, sa situacijama u kojima ste složni ili nekog prodajete ili vas neko prodaje?
Pre nego što išta zamerite svom detetu, setite se šta ste stvarno naučili u školi.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević
