Apsurd je dobar samo u komediji, ali komedija je zabavna i smešna samo zato što je istinita. Ako se dešava u vašoj kući, nije toliko zabavna, iako je upadljivo smešna.
U mojoj verziji rijaliti komedije života, apsurdne situacije samo podvlače, uokviruju i ističu moju težnju ka spajanju nespojivog. Nije da se trudim, tako se namešta.
Eto, krečim znate. Naravno, ne krečim ja. Možda bih i umela, ali ne želim da probijam svoja ograničenja na taj način. Htela sam samo po jedan zid u kuhinji, hodniku i kupatilu, a sad nekako ne samo da se kreči cela kuhija i špajz, kad je već tu, nego se lepe i pločice i menja viseći deo. Pojma nemam kako sam se našla u toj gužvi. Ali kako je krenulo, duplo pojma nemam šta će biti sa hodnikom i kupatilom.
Prvo, kao majstor, vatrogasac i dečko za sve, nametnuo se bivši dečko, koji i inače sve popravlja kod mene.
Reinstalira komp, menja slavine, sa strujom nije baš glavni, ali ume da postavi dijagnozu (nije fasung, nego instalacija i da, mora da se razbija zid) i popravi male kućne aparate (ja bih bacila onaj fen), rukuje ubodnom testerom jednako kao i tastaturom i još i-haaa!
Znači, kreči bivši dečko. Pa drugari smo, valjda.
A onda dođe bivša svekrva, da se druži sa decom, da nam spremi neke đakonije i podeli praktične savete, i natrči na gužvu sa krečenjem.
I tako sad krečimo špajz i lepimo pločice.
Ja rado prepuštam organizaciju i inicijativu tamo gde nemam pojma.
Raskrčile smo špajz, pri čemu sam ja samo sledila instrukcije. Super.
Pomagala je ona i novoj snajki kod useljenja. Pričala mi nova snajka, a pričala mi i bivša svekrva.
E, a prošlog leta, dok je skorašnji bivši bio aktuelan, a prethodni je upravo postao bivši, deca su htela da odu na par dana kod bivšeg očuha, zvao ih je. Samo nismo znali kako da hendlujemo tu situaciju, a moja ćerka je kompletirala burlesku:
“Zamisli sad, moramo da krijemo od oca da smo otišli kod očuha, a da lažemo tvog dečka da idemo kod oca.”
Apsurd je keva.
Sad kad imamo više bivših, svi se bolje slažemo. Niko nikog ne mora da laže, a ponekad se i udružimo u rešenjima koje nameće način života i prihvatanja apsurda.
U civilizovanijim zajednicama, bivši su često na okupu, sa sve sadašnjima, a okupljaju ih deca, rođendani, venčanja i sahrane.
I svi su cool, svi odnosi su legitimni i prihvatljivi.
Kad ljudi stoje iza onog što čine, apsurd ih čini još više ljudima.
Aleksina Đorđević
