Jednom sam bila srećna, jasno se sećam… Volela sam i bila voljena. Želeli smo da živimo zajedno, imali smo divno venčanje, svi su govorili kako smo lep par. Večeras sedim kod kuće sama, gledam crtani film i razmišljam hoće li deca biti raspoložena kada ih otac sutra doveze.
Mnoge majke našle su se u sličnoj situaciji i zapitale kako je sve krenulo i otkud one u toj priči koja im izgleda kao pisana za nekog drugog. Njihova verzija je trebalo da ima srećan kraj, a sada imaju zajedničko starateljstvo, ponekad plač dece kad odlaze ocu, ponekad kad treba da se vrate i pitanje koje, ako se ne reši dovoljno brzo, izjeda – Jesam li loša majka?
Stručnjaci će vam reći da je osećaj krivice normalna pojava i da je prirodno što vam ne prija da decu prebacujete iz jedne kuće u drugu dok imate utisak da je njihov život negde na sredini puta. Razvod nikada nije laka odluka i deca su ta koja najviše pate, ali ako vaš brak nije uspeo, to ne znači da vi niste uspeli kao majka.
Promašaj je jaka reč i obično od nje bežimo, ali kada je prihvatite, zapravo oslobađa. Utešne reči prijatelja da ste se trudili, nešto naučili, da nije sve to baš bio promašaj i da treba da se setite lepih trenutaka… Sve to prija, ali ne leči. On verovatno nije bio dobar izbor, već ste shvatile zbog čega, i vaš brak nije ni mogao da uspe. Kada to zaista shvatite, moći ćete da krenete dalje.