Dakle, možete da pretpostavite da je prijateljsko venčanje upravo to – brak među prijateljima. Kao prijateljstvo s povlasticama, samo u legalnim okvirima i sa garancijama. Da, milenijumci to zaista rade i to ne samo na zapadu, nego i kod nas.
Prijateljstvo se ističe kao najvažnija vrednost i povezanost koja među bračnim partnerima ostane i nakon što strast i romantika prođu.
Ideal svakog dobrog braka je da vremenom jedno drugom postanu najbolji prijatelji. Uostalom, prijateljstvo poznajemo kao najstabilniji i najtrajniji ljubavni odnos – raskidamo i razvodimo se, menjamo partenere, a i dalje imamo iste prijatelje. Češće se dešava emotivni krah u partnerskom odnosu, nego prekid prijateljstva.
I tako su se milenijumci dosetili – željni bliskosti, razumevanja, stabilnosti i trajnih vrednosti u ovom uzavrelom, nesigurnom i zastrašujućem svetu u kome su ljudi sve više usamljeni, zaključili su da je najbolje sklopiti brak sa nekim ko ti je prijatelj, koga već poznaješ i voliš i ko ti pruža oslonac, podršku, pažnju i ljubav. Romantična očekivanja u savremenom svetu ustupaju mesto realnosti ljubavi. Možda ne znamo šta je prava ljubav, ali znamo da to nije ona iz bajke, a najbolja ljubav koju poznajemo, jeste ona među prijateljima. Razumno, logično. Možda pomalo očajnički, ali, kao što izreka kaže, očajnička vremena traže očajničke postupke.
Hoće li uspeti prijateljski brakovi?
Verovatno barem koliko i oni ugovoreni, iz nekih prevaziđenih vremena, nad kojima se zgražavamo. Brakovi posmatrani kao ekonomsko pripajanje, koji funkcionišu kao preduzeća i u kojima su bitni interesi i razvoj i napredak porodice, a ne takve trivijalnosti kao što su osećanja. Brakovi – ustanove u kojima su uloge jasno podeljene i hijerarhija striktna. Danas nam to deluje surovo, barem koliko nam i romantični ideali deluju nerealno i neostvarivo.
