U adolescenciji deca prolaze kroz razne promene, a mnoge od njih izazvane su završetkom osnovne škole i polaskom u srednju. Menja se način učenja, gradivo uglavnom postaje obimnije i ozbiljnije, od dece se očekuje određena doza odgovornosti, menja se i okruženje – nastavnici i drugari iz odeljenja, a nije zanemarljivo da tada počinju prva zaljubljivanja i izlasci do kasnih noćnih sati. Roditelji moraju omogućiti deci da kroz ovo doba prođu bez trajnih posledica na njihovo psihofizičko stanje, a ovde govorimo o nekim od načina na koji to možete postići.
Da li su ocene vašeg deteta znatno niže u odnosu na prethodne godine? Ako tu postoji problem, porazgovarajte sa njim o mogućem uzroku koji je doveo do toga. Jednostavno, možda je gradivo postalo preteško ili neke vannastavne aktivnosti ne ostavljju detetu dovoljno vremena za učenje. U tom slučaju potrudite se da mu pomognete, ali budite pažljivi – nemojte da učite vi umesto njega! Nažalost, mnogi roditelji idu previše daleko kada je pomaganje oko školskih obaveza u pitanju, pa sami čitaju lektire koje kasnije prepričaju svojim tinejdžerima, ili im rade domaće zadatke. Pomozite sinu ili kćerci da dobro isplaniraju dan i da ga iskoriste najbolje moguće, kao i da pronađu način za učenje koji njima odgovara. To može biti učenje sa drugom ili drugaricom, učenje u čitaonici, biblioteci, kod kuće, za radnim stolom ili na krevetu. Ako vama ili starijem detetu nešto odgovara, to ne znači da je za sve to najpogodniji način. Ne podržavajte njihove planove da prepisuju ili da na nepošten način zarade ocenu, ako im ipak nešto nikako ne ide od ruke. Uverite ih da je bolje i da ocena bude niža, ali da je rezultat njihovog zalaganja. Zato ne treba da ih kažnjavate ako i nekada ne budete zadovoljni učinkom, na kraju krajeva, to uglavnom proizvede potpuno suprotan efekat od očekivanog.
Pustite neka dete samo otkrije kakav način učenja mu najviše prija, samostalan ili u grupi
Uključite se aktivno u njegov život, pa i u deo u vezi sa školovanjem. Posećujte roditeljske sastanke, ako dete ima problem sa određenim predmetom porazgovarajte sa nastavnikom i pokušajte da utvrdite šta je uzrok neuspehu.
Važno je da uvidite da li je pad ocena postepen, što je u neku ruku normalno kao vid prilagođavanja na novu sredinu, ili je usledio naglo. U drugom slučaju to bi mogao biti znak da je vaš tinejdžer depresivan, da koristi alkohol, drogu, ili da je upao u neke neprilike. Problem prvo pokušajte da rešite u krugu porodice, a ako to ne uspe obratite se za pomoć psihologu ili psihoterapeutu, a u stanje stvari uputite i razrednog starešinu i, ako je problem velikih razmera, direktora škole.
Ako tinejdžer ima probleme koji nisu u vezi sa školom, to se može odraziti na njegove ocene
Nekada problem može biti nezainteresovanost deteta za školovanje. To je česta pojava u Srbiji, čini se da se kod nas diploma ne ceni kao ranije i da ne garantuje, ne samo dobar, već bilo kakav posao posle završetka škole. I zaista, ako želite da motivišete dete da radi i uči, morate naći dobre uzore na koje bi moglo da se ugleda, a tu pre svega krenite od sebe. Ako imate diplomu nekog fakulteta, a vaš radni vek provodite kao kasirka u lokalnom marketu, veoma teško će dete razumeti da je obrazovanje put ka uspehu. Osim toga, uputite ga u rad školskih sekcija, moguće je da će se tako zainteresovati za neke predmete.
Ključno je da roditelji shvate da nije sve za svakoga, odnosno da deca ne mogu voleti sve oblasti podjednako i da ne mogu uvek postizati odličan uspeh. Zato njihovu, ali i vašu energiju treba usmeriti na otkrivanje šta detetu najbolje leži i koje zanimanje bi bilo pravi izbor za njega. Uz malo zalaganja od strane adolescenata i puno razumevanja od strane roditelja, dete je na pravom putu da kroz par godina postane uspešan čovek, kome je srednja škola bila samo jedna stanica na putu ka dostignućima koja su usledila. Ocene zaista nisu najvažnija stvar na svetu i nisu pokazatelj toga kakva nas sudbina čeka, te s toga ne treba insistirati da budu što bolje, ali ne treba ih ni baciti u drugi plan, jer ipak su one odskočna daska za upisivanje željenog fakulteta, a i svaki poslodavac će radije primiti “odlikaša“ umesto nekog ko je svako leto provodio spremajući se za popravni. Kao i u svemu u životu, i ovde treba napraviti balans između želja i mogućnosti i, kada se pronađe ta ravnoteža, truditi se da se ona održi.
Tekst: Katarina Kovačević
