Muškarci se opiru onome što je dobro za njih, takva su sorta. Možda zato što im mi žene stalno sugerišemo šta je dobro za njih, otkad se rode, pa na dalje. U borbi za samostalnost i identitet, postanu kontraši i definišu sebe kao nešto suprotno od žene, pa nije ni čudo što su takvi divljaci. Instiktivno, oni znaju da će ih brak pripitomiti, napraviti od njih ljude, naterati ih da prihavate dužnosti i obaveze, da sve što imaju stave na raspolaganje svojoj partnerki i svojoj deci, da postanu ranjivi u tom domenu i da shvate – što je najgore – da žene uvek znaju šta je za njih dobro. Brak recimo. Emotivna stabilnost. Otvorenost za ljubav koja uključuje ranjivost i koja podstiče borbenost za dobrobit onih koje vole. Muškarci u braku su zdraviji, psihički stabilniji, duže žive i uredniji su, iako su skloni da nagomilaju kilažu. Muškarci bez žena su divljaci i fizički liče na divljake – nema ko da im baci pocepane patike i da se zgrozi nad flekom na njihovoj omiljenoj dukserici (peti dan nošenja), da im zakrpi čarape i natera ih da bace đubre. Istraživanja govore u prilog tome:
Manji procenat srčanih oboljenja
Neoženjeni (razvedeni i samci) tri puta češće oboljevaju od srčanih oboljenja, a među onima koji su oženjeni i imaju srčano oboljenje, procenat smrtnog ishoda je niži. Možemo da zaključimo da je neophodno nekog voleti (ženu, decu) ili nekog kriviti za svoje neuspehe (žene, decu) da bi srce ostalo na mestu.
Češće se goje
Oženjen muškarac koji juri u teretanu i zagleda trbušnjake pred ogledalom, vrlo je sumnjiv. Taj se ne trudi da bude zgodan zbog svoje žene. U stomačić i podbradak već možete imati poverenja. Zadovoljan, smiren, sređen, pa kako da nema zdrav apetiti i hedonističke sklonosti?! Bez sve šale, oženjeni su skloni da puste stomake, u daleko višem procentu od onih koji se upinju da ostanu u pastuvskoj konkurenciji. I kad nisu zadovoljni što su se ugojili, retko preduzimaju neke značajne mere da smršaju i nabace mišiće – znaju da su voljeni i ako nisu misteri univerzuma.
