Štucanje je pojava koja izaziva grčenje dijafragme, a dešava se zbog iritacije ili stimulacije, bilo gde na putu do mozga – od freničnog živca, do samog mišića dijafragme. Bebe ponekad štucaju još dok su u stomaku – to je ono kratko, rafalno, ritmično drmusanje u stomaku, a nije šutiranje i okretanje. Novorođene bebe štucaju obično kad su gladne i sisaju halapljivo, a ponekad bebe i deca štucaju kad se zacene od smeha, ili iz čista mira.
U svakoj porodici postoji neka familijarna strategija protiv štucanja i sve su one delotvorne – i one psihološke i fiziološke. Štucanje prestaje kad se mišić dijafragme opusti, a to se dešava kad vam pažnju obuzme nešto drugo. Dakle, bilo koji postupak protiv štucanja, zapravo skreće pažnju, usmerava je na neki ritual i to nekako deluje – verovatno na onom istom putu do mozga, na kome je štucanje uzrokovano.
