Druženja sa prijateljicama će se neko vreme odvijati tako što će one svraćati da vide bebu, jer od toga da se malo ispričaju sa vama, nema ništa. Prvo, nema mesta priči. Verovatno nećete moći da sedite ni pet minuta u cugu, bilo da se bavite detetom, ili da očekujete da se probudi, pa da počnete njime da se bavite. Nema tu opuštanja i ćaskanja. Osim toga, nemate o čemu da ćaskate. Možda će drugarice želeti da znaju detalje oko porođaja, a možda će biti užasnute i neće hteti da im o tome pričate, a ništa drugo uzbudljivo nije vam se ni desilo u poslednje vreme. Razmenićete osnovne inforamcije – kako se tata snalazi oko bebe, možete li uopšte da se naspavate, kako je njima na poslu, kako ide sa momcima, ima li provoda. Biće to telegrafska razmena – nećete moći stvarno da se skoncentrišete na ono što one govore, a njima je daleka i nepoznata (i verovatno zastrašujuće) slika koju odajete svakim svojim gestom. A ta slika govori da kad dođe beba, veiše nema života. Beba je život – svoj sopstveni i vaš.
