Bračni odnos je živ, dinamičan i promenljiv, ili je barem takav zdrav bračni odnos. Koliko je potrebno da sačuvamo individualnost, da budemo svoji i da ne zavisimo od partnera, toliko je potrebno i da zaista budemo vitalan, živ i dinamičan deo tog odnosa, koji se menja i prilagođava.
Zajedništvo proširuje granice individualnosti, ako mu dozvolimo. Odnosno, ako sebe stavimo u službu zajedništva i vodimo računa o partneru, kao što vodimo računa o sebi. I ako partner čini to isto. Jer to je čin ljubavi, mnogo kompleksniji, dublji, delotvorniji i istinitiji, nego sva nežna osećanja, koja gajimo prema partneru, a koja stalno menjaju svoj intenzitet i na koja ne možemo da se oslonimo.
Osećanja ne održavaju dinamiku braka, nego ono što činimo, zato što je to potrebno da bi zajednica bila stabilna, podržavajuća i živa.
