Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi i u najudaljenijim krajevima sveta. Kao što se i u našoj zemlji ovaj praznik u različitim delovima države proslavlja na različite načine, tako se i širom sveta mogu pronaći najbizarnije božićne tradicije.
Božićno drvo (negde jelka i bor, a negde sasvim različito drveće i bilje) i praznično darivanje zajednički su imenioci ovog praznika, ali čak se ni oni ne odnose na sve krajeve sveta.
Navodimo vam neke od najbizarnijih božićnih tradicija širom sveta.
Južnoafrička deca za razliku od nas koji se za ovaj praznik nagrađujemo slatkišima, ne mogu da dočekaju ovaj praznik kada se tradicionalno pripremaju slasne pržene gusenice moljca.
Kitovi, foke i njorke na Grenlandu ne slave Božić, jer su oni tada glavno posluženje na trpezi. Naime, za ovaj dan se u ovom hladnom delu sveta jede sirovo meso kita, i njorka ispečena u fokinoj koži.
U Norveškoj se za Badnje veče sakrivaju metle, kako ih ne bi pronašle i uzjahale veštice.
U Venecueli se na gradskim trgovima Karakasa Badnje veče proslavlja na rolerima i rolšuama.
Nevaljala nemačka deca od Deda Mraza za kaznu dobijaju tri grančice u cipelama.
Ukrajinci pored svetiljki i lampiona božićne jelke dekorišu veštačkim paucima i mrežama.
U Estoniji se Badnje veče provodi porodično – u sauni.
U Švedskoj, ako u božićnom pudingu pronađete badem, to je nesumnjivi znak da ćete se naredne godine venčati.
U Kanadi, ako službenik u pošti vidi pismo adresirano na Deda Mraz, Severni pol, on mora da otvori to pismo, pročita ga, odgovori na njega i pošalje odgovor mališanu.
Poljaci se za Badnje veče slade šaranom, koga prethodno nekoliko dana puštaju da živi u njihovoj kadi.
Imajući na umu ogromnu različitost svetskih tradicija, možemo zaključiti da i naše običaje neko može smatrati bizarnim. Koji bi “domaći” običaj svrstali u ovu grupu?
Jasna Stanić
