Poznat po umeću kojim i od najmanjeg vlakna haljine stvara nestvarno ženstvene kreacije, Roland More (Roland Mouret) je ime koje se spominje uz uvek elegantnu Kejt Midlton (Kate Middleton), Viktoriju Bekam (Victoria Beckham) i Kim Kardašijan (Kim Kardashian), ali uz mnoge druge ličnosti.
Ovog puta je čuveni francuski dizajner odlučio da u svet venčanica unese i svoje kreacije koje su spremne za nošenje čim siđu s piste.
Ekskluzivno lansirajući kolekciju The White Collection na poznatom modnom sajtu “net-a-porter”, ovaj pariski dizajner predstavio je besprekornu kombinaciju geometrijske strukture i očaravajuće svile što će svaku mladu ostaviti bez daha.
Odabir od samo pet venčanica za slim figuru, postavio je Rolanda u sam centar mode za mlade.
Od midi pencil sukanja, ramena četvrtastog kroja i dubokih rezova na leđima do sofisticiranih, oštro sečenih okovratnika, kolekcija je osmišljena tako da odgovara svakom tipu žene.
Što se boja tiče, odlučio se za tradicionalnu boju slonovače i krem boju koje doprinose naglašavanju krep rezova izuzetne teksture od vune i svile, a koji su inspirisani dizajnerovim prepoznatljivim siluetama.
Dizajner je izjavio da je želeo da napravi venčanice koje su “više seksi” od tradicionalnog dizajna i kako je bio inspirisan da stvori “nešto što govori o vama i vašem partneru, da stvori jedan-na-jedan intimnu vezu sa haljinom – ne samo nešto što će zadovoljiti prijatelje i porodicu”.
Ova opcija zaista jeste lični odraz vaše želje i najbolja je varijanta ako se već ne opredeljujete za couture – svaku haljinu dobijate u izuzetno upakovanoj ambalaži sa porukom lično od Rolanda.
Viktorija je bila jedna od prvih poznatih ličnosti koja je nosila njegove geometrijske dizajne – njegova legendardna haljina Moon dress se rasprodala u periodu od svega nekoliko dana u “Harvey Nichols” – u. Takođe, Viktorija se udružila sa Rolandom i kreirali su limitiranu zbirku malih crnih haljina.
Mislimo da će Rolandove bele venčanice biti jednako popularne i među ljubitejima mode koji čekaju da se prošetaju do oltara.
Tekst: Maja Luković