“If you liked it, then you should have put a ring on it”, glasi hit od pre nekoliko godina. Okej, prsten je možda tu… A šta posle?
Moderno doba je donelo neke nove muke. Jer, (donedavno) single lady je već shvatila da venčanje teško da čine samo “jedan frajer i bidermajer”, jer je na Instagramu, Pinterestu ili Tumblru videla da postoje još: nešto što se zove slatki sto, “here comes the bride” natpisi, knjiga utisaka, pokloni za goste, divno prezentovan raspored sedenja, kartice sa lepim rečima koje gosti upućuju mladencima, itd. Pritisak je sve veći, vremena i novca je sve manje. Planiranje prestaje da bude uživanje, a sati i sati surfovanja i skrolovanja buduću lovely, blushing mladu polako pretvaraju u zastrašujuću bridezillu! Neznanje je blagoslov, neko reče jednom…
Ipak, moderno doba je donelo i sasvim nove odgovore na moderne zavrzlame. U ovom slučaju, organizatora venčanja!
Upoznajte Ivanu Marinković Mandić, talentovanu damu koja je tvorac “Jedan frajer i bidermajer” (jedanfrajeribidermajer.com) bloga, koga, osim medenog imena, krasi još medeniji sve-o-venčanjima sadržaj. Kreativca koji je od pisanja o lepim venčanjima prešao i na organizovanje baš takvih.
WANNABE BRIDE: Zvirnula sam malo na tvoj LinkedIn profil i pod current iščitala gomilu impresivnih zanimanja, te zaključila da si žena svestrana. Mora li, treba li ili može li tako danas u Srbiji?
IVANA: Mora, treba, teško da može. Istina je da sam u različitim periodima svog života imala raznolika interesovanja, ali i da u životu morate odrediti prioritete, kako na ličnom, tako i na poslovnom planu. Nevolja je što se kod darovitih ljudi neretko javlja osećaj da bismo i pevali i đuskali istovremeno, slikali i pisali u isti mah, bavili se i intelektualnim i svagdašnjim temama… No, dobro, možda upravo takva raspolućenost jača kreativni duh. Makar se tako ja tešim.
Otkud ti u pufnastom, lepršavom, svetlucavom svetu venčanja?
To se i sama često pitam. Nakon sopstvenog venčanja, shvatila sam da je ovo oblast koja ujedinjuje moje kreativne afinitete koje sam zbog pritiska svakodnevice ostavila po strani. U venčanjima imate pomalo mode, pomalo dekoracije, muzike, fotografije, dosta romantike, kao i jakih životnih momenata i priča koje su morale biti ispričane do dana V.
Da li ti je kao ženi koja je zasukala rukave i otpočela sopstveni biznis (ružna reč, znam), više pomogla tralala-roze-tufne strana ili frajerski pristup?
Iskrena da budem, verovatno pomalo od jednog i od drugog. Kako je “Frajer” bio moj eksperiment i mesto na kome mogu da radim stvari koje nikada nisam, tako je pozadina dobila okvir roze tufnaste boje. Baš one koja je sinonim za tipično žensku stranu. Ali frajerski pristup nije smeo da izostane. Iskreni i slikoviti tekstovi, promišljanja, preispitivanja vrednosti, drugačiji jezički stil – to je ono iza čega zaista mogu sa ponosom da stanem. Mislim da je ovo možda i ključni momenat koji je “Frajera” izdvojio od ostalih blogova sa slične kategorijske police.
Šta podrazumeva zanimanje – organizator venčanja? Kako izgledaju radni dani jedne organizatorke?
Ludo i nezaboravno. Bolje je da odgovorim kako izgleda radna noć. Kako pre podne radim posao za koji sam se školovala, posao organizatora venčanja je dodatni posao koji se iz bloga izrodio. Ali moram da kažem da toliko uživam u njemu i da mu se apsolutno predajem. Naročito zato što me kontaktiraju divni ljudi, javljaju mi se uglavnom sjajne kreativne devojke sa kojima je milina raditi. Svakom od ovih venčanja neizmerno se radujem i pristupam mu bukvalno kao da je moje! Mislim da je to presudni momenat u ovom zanimanju – važno je da vam ljudi veruju i da osećaju da im se dajete.
Redovno nam na svom blogu pokazuješ da ne mora: 500 ljudi, tri dana, šatra, pevaljka, venčanica kao torta, torta kao kuća, i sl. Gde crpiš inspiraciju za lepa venčanja sa stilom?
Uglavnom u samim ljudima. Na prvom sastanku razgovaramo o njihovom životnom stilu, o pojedinostima koje im prijaju, o svemu što može predstaviti njih dvoje i njihov odnos. Nakon toga zajedničkim snagama pronalazimo idejno rešenje njihovog venčanja. Neopisivo se veselim tom novom talasu i neutaživoj želji ljudi da personalizuju dan koji simboliše njihovu ljubav. Sve više je mladenaca koji ne žele konfekcijsku ponudu, već samo za njih osmišljen kreativni koncept.
Da li moderna venčanja nužno podrazumevaju isključivanje tradicije ili se može napraviti fina ranoteža između istih?
Ubeđena sam da može! Čak sam viđala sjajna venčanja na ovu temu. Kada me mladenci pitaju o običajima, uvek glasam za varijantu da ih uključe u meri koja njima prija i koja ih ne opterećuje. Mislim da naše okruženje pruža dosta inspirativnih verovanja, porodičnih legendi, mesta, kojekakvih predmeta iz kuće i okućnice kojima se možemo poigravati uključujući ih u venčanje. Trend u svetu više nisu bajkovita i nestvarna à la “princeza” venčanja, već ona lepo stilizovana i fino uklopljena u podneblje sa kojeg potičemo.
Koliko je vremena potrebno da bi se organizovalo jedno venčanje? Savet budućim mladencima – koliko ranije da počnu sa planiranjem, osmišljavanjem?
Što pre, to bolje. Iz prostog razloga što ćete moći da birate ono što želite, tj. nećete biti svedeni samo na preostalu ponudu. Još jedan dobar razlog je taj što ćete imati vremena da se bavite detaljima i finesama, svim tim cakanim stvarčicama kojima se većina nas žena oduševljava. Hajde da kažemo da je za kompletiranje jednog venčanja u Srbiji potrebno od godinu dana do šest meseci (zavisi od mesta u kojem pravite proslavu, od termina koji vam odgovara i sl). Ovo je moja iskustvena procena da vam otprilike ovoliko vremena treba kada se odlučite na korak da sami organizujete jedno kompletno i ispunjeno sadržajem venčanje.
Šta kada se želje mladenaca čije venčanje planiraš ne poklapaju sa tvojim senzibilitetom? Da li radiš nešto iza čega ne želiš da staneš?
Iskrena da budem, do sada mi se to nije desilo. Mislim da je “Frajer” prilično svojom estetikom već odredio publiku koja ga prati tako da me kontaktiraju ljudi kojima se frajerski stil zaista dopada. To su uglavnom vrlo inovativno raspoloženi mladenci, kreativni, spontani i opušteni. Oni žele lepo organizovano venčanje, ali istovremeno neusiljeno i neizveštačeno. To zaista treba da bude njihov dan, pun radosti i emocija, pozitivne energije i dragih ljudi. Zato mislim da niko, a naročito ne neko koga angažuju da radi u njihovom interesu, nema pravo da im takvu radost kojekakvim nametanjima oduzme. Sa mojim mladencima se oko svega konsultujem, oni me pitaju za mišljenje i otvoreni su da ga čuju. Savetujem ih i usmeravam, ali konačnu odluku uvek prepuštam njima.
Na svom blogu prikazuješ razna, inspirativna venčanja (postovi u kojima si prikazala orijentalno venčanje su me naprosto oduvali!), bilo da su tvojih ili tuđih organizatorskih ruku delo. Koji faktor je presudan da bi se neko venčanje našlo na tvom blogu i tako inspirisalo ljude koji te prate?
Venčanja sa “Frajera” su neobična i jaka baš zato što su mladenci takvi. Osobeni stil, ujednačena stilizacija, iskrene reakcije, dobro zabeleženi momenti, to je ono što sva venčanja na “Frajeru” odlikuje. Ne postoje neki jasni kriterijumi, jer kada pišete blog, vi ste mera svih stvari, koliko god suludo zvučalo. Nema nikog ko će vam reći šta treba da radite i gde je granica dobrog ukusa zato je najbolje da kreirate tako da uvek budete dosledni svom unutrašnjem osećaju. Računam na to da ukoliko se meni dopao kakav stil, mora da u razmišljanjima u ovoj vasioni nisam usamljena.
Kakvi su ti planovi za budućnost? A želje?
Uh, teško pitanje. Volela bih da se “Frajer” razvija i da se sve odvija tokom kakvim je i krenulo. Da ljudi učestalije prepoznaju nove stilove i tendencije, uloženi trud i kvalitetan rad. Da se opuste i ne robuju ustaljenim šemama. Svojski se trudim da svaki put kada organizujem kakvo snimanje, venčanje, dečiji rođendan, šta god, budem inovativna u pristupu. Veoma mi je važno da se zabavljam dok radim i da je ljudima sa mnom prijatno. Najvažnija mi je reakcija kako mladenaca, tako i ljudi koji tek treba da uđu ili su već uveliko u bračnim vodama (a mnogo je takvih koji prate “Frajera”). Često mi pišu, ili me zovu samo da mi kažu da ih je neka priča dotakla, inspirisala, oraspoložila ili im je bila od koristi. Mislim da je to najveća nagrada. Kada u nečijim očima vidite zahvalnost i ljubav prema onome u šta ste uložili celog sebe. Jedino tako znate da ste na dobrom putu čak i ako je to onaj trnoviti i teško prohodni “kojim se ređe ide”. Njuh mi kaže da se baš tu, negde iza ugla stranputice krije neki neobično lep pupoljak koji tek treba da procveta.
Izvor fotografija: Jedan frajer i bidermajer (jedanfrajeribidermajer.com), više autora
Milica Rančić