Dobijamo mali, krhki i nerazvijeni paket potencijala, da ga čuvamo, volimo, branimo, održavamo i podržavamo, u sticanju snage i osvajanju mogućnosti. Duboko smo umešani u ceo taj proces i osim što volimo svoju decu i zabrinuti smo za njihovu dobrobit, smatramo da nam pripadaju, da taj paket treba da razmotamo i da u njemu sve razvrstamo i rasporedimo kako mislimo da je najbolje. Ili kako nam je najzgodnije.
Preterana briga
Počev od straha da se ne povrede kad su mali, razvija se zaštitnička sklonost roditelja, koja često guši svaku dečiju spontanost i nameće im ubeđenje da je svet opasno i neprijatno mesto, puno zamki za neoprezne. Deca brzo nauče da izmiču roditeljskoj pažnji, brizi i kontroli, lažući, krijući se i nastojeći na sve načine da ispitaju te opasnosti od kojih roditelji pokušavaju da ih sačuvaju. Ovo je igra nerava, koja nikada ne prestaje. Roditelji su nemoćni da potpuno zaštite decu, jer je to uskraćivanje slobode i mogućnosti za razvoj, a potrebno je da ih štite i usmeravaju. Deca ne sarađuju, jer ne razlikuju brigu od kontrole. A ponekad ni roditelji to ne razlikuju. Preterana briga vodi u preteranu kontrolu, koja uhvati zalet i ne ume da se zaustavi, ustukne i napravi mesta za detetovu privatnost i samostalnost.
Strogi zahtevi
Izvestan trening mora da postoji. I treba da se razlikuje od dresure. Roditelji imaju svako pravo na stroge zahteve, u smislu ozbiljnih zahteva o važnim stvarima, koji se tiču bezbednosti, poštovanja dogovora i obaveza. Ali ako strogo zahtevate petice i strogo kažnjavate četvorke, onda vas je progutala crna rupa roditeljskih strogih zahteva. Strogost zna da pređe granice ozbiljnosti i postane surovost. Ima roditelja koji tuku decu zbog neispunjavanja strogih zahteva i dece koja strahuju od svojih roditelja. Jer znaju šta ih čeka.
Strah od kazne ukidanja kompjutera na nekoliko dana i strah od batina, različito utiču na samopouzdanje.
Nedoslednost
Ako je danas dozvoljeno ono što je inače zabranjeno, a odjednom je zabranjeno nešto što je inače dozvoljeno, dete će biti veoma zbunjeno. Ako ste se juče smejali nečemu što vam je ispričalo, a danas ste se zbog slične priče razbesneli, neće znati šta da misli. Počeće da zazire od vaše nepredvidljivosti i neće imati čime da se rukovodi. Možda ste nemarni zbog umora i sopstvenih problema, a možda su vas ti problemi uveli u labilnost kojoj treba stručna pomoć. Deca uvek misle da su ona kriva ako ne mogu da protumače zašto ste odbojni prema njima.
Ambicija
Želite da vaše dete uspe u životu. Naročito vam je stalo da uspe tamo gde vi niste. I to je posebno česta zamka u koju roditelji upadaju i želeći najbolje za svoju decu, vrše nasilje nad njihovom prirodom. Ne možete napraviti uspešnog sportistu od nekog ko mrzi loptu i ima dve leve noge, niti od ćerke umetnice možete napraviti sina sa kojim ćete ići na utakmice. Možete mu pomoći da razvije takmičarske sposobnosti – u onim oblastima u kojima leži njegovo interesovanje i u kojima se dete dobro oseća.
Očekivanja
Očekujete da vaše dete bude srećno. Srećnije od vas. Napokon, sve ste učinili da se to ostvari. Brinuli ste i bdeli nad njim. Upisali ga u najbolje škole, odabrali mu društvo dece uglednih roditelja, ispunili svaku njegovu želju da nagradite to što je dete ispunilo sve vaše stroge zahteve, obezbedili ste mu sve uslove da napreduje i da bude svoj čovek. A umesto zahvalnosti i prilike da se ponosite svojim detetom dobijate optužbe, izlive besa nezadovoljnog i depresivnog mladog čoveka, daleko od svake sreće i zadovoljstva. Potpuno ste zaprepašćeni i nemate pojma gde ste pogrešili.
Možda samo u tome što ste stalno pravili nešto i nekog od svog deteta, a nikada se niste potrudili da ga stvarno upoznate.
Roditelji koji imaju decu – strance, upali su u sve zamke roditeljstva i nemaju razloga da očekuju da im deca budu zahvalna.
Uostalom, svakako je nerealno očekivati zahvalnost. Vi samo radite svoj roditeljski posao, onako kako umete. Ako je dete razumna, vedra i zadovoljna osoba, verovatno ste nešto uradili kako treba.
Izvor fotografija: pinterest.com
Aleksina Đorđević
