Roditelji su ubeđeni da vole svoje dete, a naročito se ljubav majke (tradicionalno i vrlo pogrešno) ne dovodi u pitanje. Ali, kad nekog volite, da li njime manipulišete? Da? I, kako se osećate?
Pa, da se roditelji ne bi osećali kao monstrumi, oni bezočno manipulišu svojom decom, potpuno nesvesno.
Svakome sa strane je lakše da vidi dete koje ima određenu ulogu u odnosu među roditeljima, nego što će to videti roditelji. Pokušajte da im kažete i naljutiće se silno. Ali, dovoljno će biti da preispitate svoj odnos prema detetu, na osnovu nekoliko pokazatelja.
Nemate vremena za partnera. Baviti se detetom je naporno, često iscrpljujuće, dok su vrlo mali, ali je ispunjavajuće. Možete nosati bebu pola noći i izbeći svaku prisnost sa suprugom. Ako imate veoma nervoznu bebu, koja vas danonoćno iscrpljuje i okupira, zapitajte se pomno. Da li je to prosto takvo dete, ili možda njegova potreba za pažnjom ima veze sa vašom potrebom da vam nimalo pažnje ne ostane za vašeg partnera?
Ako zbog deteta nemate vremena za partnera, treba da priznate sebi da je to samo izgovor. Jer, dete raste, a vaša potreba da držite distancu od supružnika ostaće ista. Jednom, kad dete dovoljno poraste da želi da izmakne vašoj pažnji, moraćete da se suočite s tim. Bolje pre toga.
Dete vas teši. Kad se osećate emotivno prazno, tužno i besmisleno, dete je vaša uteha, smisao života, oslonac i snaga. Često u takvim momentima tražite društvo deteta, grlite ga i hranite se tom prisnošću i ljubavlju, koje vam nedostaju u odnosu sa partnerom. I to je više nego na šta, kao roditelj imate pravo. Dete ne treba da nosi odgovornost da vam bude sve u životu. Ili jedino dobro što je ikad proizašlo iz vašeg braka. Dužni ste da imate zdrav emotivni i unutrašnji život, prijatelje i ljubavnike koji će da vas teše, ako tako stoje stvari. Dete nije uteha. Ne treba tako da se oseća, nije fer.
Dete vam prenosi poruke. Najotvoreniji vid manipulacije, ali ništa manje otrovan. Reci tati da ti treba… ali nemoj da mu kažeš da sam te ja poslala. Idi kod tate i slušaj šta priča sa onom tetom. I, gde te tata vodio? Sa kim ste išli? Šta ste pričali? Ko ti je dao tu bombonu
Poljubila te teta? Je l’ lepa? Lepša nego mama?
Čula sam žene koje ovako upućuju i ispituju decu. Ne znam da li nešto slično rade i muškarci, jer nisam čula.
Oni se možda češće distanciraju i prave se strogi i nedostupni, ne bi li očuvali nešto integriteta i autoriteta.
Deca nisu vaši špijuni. I nemojte misliti da je to bezazleno, jer bi vam dete ionako sve ispričalo. Ono oseća da tražite od njega da bude na vašoj strani. I biće. A kad dovoljno poraste i provali kako ste ga okrenuli protiv oca, mrzeće vas. I biće u pravu. Pustite očeve da izgrade svoj odnos sa decom. A to biste mogli i vi. Sa tim očevima. Bez tampon zone između. Karte na sto. Istina pročišćava, a pročišćenje je bolno. Ali, nije li bolje da istina sada boli vas, nego da sutra boli vaše dete i to retroaktivno? Da vam prebacuje kako ste se služili njime, kako ste bili kukavica i nepošteni?
Setite se, vi volite svoje dete.
A na nesvesno nemate više prava, kad vam neko kaže kako stvari stoje.
Aleksina Đorđević
