Kućni ljubimci vrlo lako i brzo postanu članovi porodice. Tretiramo ih kao decu. I još gore. Totalno ih razmazimo, jer su neodoljivi. Mali su, blesavi, nezaštićeni, preslatki. I traže mamu. A mi se utrkujemo sa ostalim članovima porodice ko će im biti najglavnija mama.
Dobijemo ih kao bebe i čuvamo ih kao bebe. Još je dramatičnije ako ih pronađemo i spasemo. Hranićemo ih na cuclu ili špric, danju i noću na svaka dva sata, lečićemo ih i držati uz sebe, jer pište čim ih ostavimo. I stavićemo ih kod sebe u krevet, jer inače nećemo moći uopšte da spavamo. Za mesec dana, ojačaće i porasti, a mi ćemo se zateći u situaciji u kojoj cela porodica funkcioniše organizovana oko centra porodičnog života – legla preslatkih psića i mačića, koje odgajamo kao mame vučice.
Znam jedan bračni par koji pola godine nije imao nijednu priliku za seks, jer im se u krevet uselila beba kučence. Krupna rasa, pašče je brzo postalo ogromno i posle dirljivih porodičnih albuma u kojima Lora spava na leđima sa sve četiri uvis uz maminu glavu, ili grli šapom tatu sa njuškom u njegovoj kosi, počeli su da se čuju komentari: ne možemo više ovako, hrče noću, teška je, a legne mi na leđa, cvili i grebe šapama u snu, a čim je spustimo u korpu vrati se i skoči na nas. Ne da se nismo pipnuli mesecima, nego se nismo ni naspavali. Lakše smo decu očuvali, ovo je postalo nepodnošljivo.
Na kraju su stisli srce i smestili psa u kućicu u dvorištu. Izdržali su osećanje krivice što su ga izbacili i oduzeli mu bebeće privilegije, a on se posle nekoliko dana skičanja i moljakanja navikao na pseći život. Naravno, uleće u kuću i skače na krevet čim vidi otvorena vrata. Grižu savesti njegove porodice olakšava činjenica da je vreme lepo, a dvorište veliko, a razmaženko ne mora da bude vezan, jer je blenav, voli ljude i samo pokušava da skoči dovoljno visoko da im se uvali u naručje i lizne im lice. Nikad od njega neće biti pas čuvar, ali kakav gazda takav pas. Hoću da kažem, dobri, osećajni i plemeniti ljudi, pa im je takvo i kuče.
Druga porodica koju znam, trenutno odgaja tri mala psića koje hrane pomoću šprica, jer su bili slepe i napuštene bebe, kad su ih usvojili. Pored dvoje tinejdžera imaju psa i mačka, koji umiru od ljubomore. Lepo se vidi kako su uvređeni. Dok se žgadija nije uvalila u bračni krevet, pas je spavao sa tatom, a mačak sa mamom. Tačnije, na maminoj glavi, sa šapama na njenim obrazima.
Mama i tata se s vremana na vreme zaključaju u kupatilu, ne bi li razmenili nežnosti, ali sa dvoje tinejdžera ne možete zauzeti kupatilo na više od pola sata. A morate ponekad i da spavate.
Ako vam je ovakvo žrtvovanje zbog životinja potpuno neshvatljivo, onda sigurno nikad niste usvojili malo bespomoćno stvorenje čiji život zavisi od vas i koje je vaša beba čak i kad poraste veliko i debelo.
Ljubav prema malim bićima koje ste rodili ili usvojili, daje vam najviše što ljubav može da pruži. Zauzvrat, traži od vas sve. Svu pažnju, sve vreme, svu brigu, potpuni angažman i raspoloživost.
Deca porastu, pa traže svoju sobu, svoju privatnost i svoj život.
A kućni ljubimci su skloni da vam spavaju na glavi i kad dostignu visinu od pola metra i težinu od 10 kilograma.
Džukac veličine teleta igraće se sa vama kao štene, a mačketina veličine taburea, uvaliće vam se u krilo da prede i gricka vam ruku, kao nestašno mače. Suživot sa po jednim primerkom obe vrste, sasvim je podnošljiv, a i vaspitanje će se vremenom primiti. Čim uspete da ih izbacite iz kreveta i ostvarite pravo na miran san.
I ono drugo, ponekad.
Aleksina Đorđević
