Najčešće su, međutim, rane koje se stalno čačkaju i kraste koje ne možemo da trpimo, nego ih uvek raskrvarimo.
Čisti rezovi spadaju u domen hirurgije, a ne ljudske prirode. Čeprkanje po krastama je urođeno. A vrlo često i neophodno.
To je ono kad objavite da ste raskinuli, a prijateljica vas pita koji vam je ovo put, beše?
A vi počnete da se preslišavate, treći mislim, prvi put sam ja raskinula još na početku, nije trajalo ni nedelju dana. Pa me onda nešto on kulirao jedne zime, kad ono beše, pa onda… more, ovo je četvrti put. Ali sad je stvarno gotovo.
Kad se veza završi, gotov je jedan period života. Gotov je jedan deo nas, koji više nikad neće biti takav sa nekim drugim. I hvala bogu za to. Možda ćemo biti gori ili bolji, ali svakako drugačiji.
Ko bi još trpeo da u novoj vezi stalno podseća sebe na sebe iz stare veze?
U nekim vezama ćete doći do sebe i do onoga što najviše cenite i volite u životu, a to je vaš mir, vaša duša, dobrota i velikodušnost. To naravno nećete naučiti zato što ste bili divni u toj vezi, nego zato što vas je ona stavila na najgora iskušenja i uspeli ste da budete najgori što možete. Umeju ti periodi da se ponove, kad se okrene krug, pa da posle mnogo godina opet otkrijete najgoru sebe u nekoj najgoroj vezi.
Srećom, završavaju se. I to tako da vam lakne. Ma koliko izgarali, na kraju vam ipak lakne.
I nikad tu nema čistog reza. To je bolest, koja recidivira. Vučete se neko vreme posle prvog raskida. Menjate formu i način da ipak budete zajedno. Sad ste nezvanično, sad ste u šemi, sad se krijete. Pa se posle opet malo objavite. Pa prođe neko vreme. Pa raskid.
Ne ide. Ne možete da budete neko bolji, predusretljiviji, razigraniji, radosniji i zaljubljeniji uz nekog pored koga se osećate kao ranjenik koji se još oporavlja. A onda padne i slomi nogu.
Stvari nikada ne budu bolje, ako vi niste bolji. Samo budu sve gore i gore.
A ako ste samo vi bolji, a onaj drugi vas vuče u sunovrat, tu postoji šansa za čist rez nakon nekoliko recidiva.
Jer ako ste zaista postali bolji, osvestili se, to pre svega znači da ste bolji prema sebi. Da nećete da se mučite. Ne želite više da se osećate neadekvatno, nevoljeno, nesigurno.
Lepo osetite kako je nešto u vama puklo i završilo se.
Taj osećaj će pomoći prilikom sledećeg recidiva. Trajaće kraće. Moći ćete da kažete sebi da ste stvarno stvarno, ali stvarno pružili svaku šansu svakoj prilici i dali sve od sebe svaki put.
I da ste izašli iz toga. To je tačan osećaj čistog reza.
Nešto je ostalo tamo iza, zgužvano, ispražnjeno, potrošeno, a vi ste to zbacili sa sebe i iskoračili iz te tužne gomile.
I laknulo vam je, najzad.
Tek tada je stvarno gotovo.
A to se dešava dosta posle onog trenutka kad ste drugarici rekli da je stvarno gotovo.
Ali i rez mora negde da počne.
Aleksina Đorđević
