Za njih je sve igra. Opraće sudove, ako mogu da se igraju s penom i ako im pravite društvo ili još bolje, ako radite zajedno.
Uključite ih u sve kuhinjske poslove. Neka ljušte jedan krompir petnaest minuta, ali uvežbaće kako da drže nož ili ljuštilicu za krompir. Uopšte, seckanje i ljuštenje je najveći izazov, ako vi pobedite svoj strah od toga da će se poseći. Neka deca imaju spretnije ruke i sitna motorika im je razvijenija nego kod druge dece, njima možete poveriti noževe bez brige. Ukoliko nisu spretne ruke, naučiće da budu dovoljno pažljivi i da daju svoj doprinos mešajući salatu, dodajući začine, postavljajući sto.
Znam, nikad nema dovoljno vremena. Suština dečijeg učenja i odrastanja je u igri, a vama nije do igre, vi računate vreme.
Prosto, sto puta je lakše da sve obavite sami, brzo i efikasno kao što znate, nego da učestvujete u dečijoj igri dok pokušavate da završite posao. Pa, primenite trikove, ponekad, kad niste nervozni i imate volje. Odvojte sudove i kuhinjske sprave koje dete može da koristi, plastične činije i tanjiriće, dublju plastičnu posudu u kojoj može da ih pere i da se igra sapunicom, spustite to na stočić za dete i radite zajedno. Vi svoj posao, ono svoj. Isprskaće okolo, ali to je samo voda sa sapunicom, lako će se obrisati i osušiti.
Poenta je u tome da ne sprečavate dete da se bakće po kuhinji zato što ste nervozni i da ne uradite umesto njega ono što ćete vi brže.
Ako je dete dovoljno veliko da stoji na stoličici uz sudoperu, dajte mu da opere nekoliko tanjira dok vi radite nešto drugo. Ne suzbijajte interesovanje ako postoji, a skoro sva deca žele da se igraju u kuhinji i da budu važna i korisna, tako uče da pomognu mami.
Kuhinja je deci vrlo zanimljiv teren i rado će učestvovati u spremanju ručka i pranju sudova. Nemojte ih obeshrabriti svojim strahom ili žurbom.
Možda će biti neuredni u tinejdžerskom uzrastu, ali tada će već znati koješta da urade sami, uz precizna uputstva, a mnoga deca će hteti i umeti da spreme jednostavnu hranu. Lako će naučiti da ispže i skuvaju jaja, da odmere koliko treba nešto da posole, da isprže smrznute krompiriće, da ispeku lisnato testo u rerni.
Ponekad će vam njihovo površno zanimanje za kuhinju mnogo značiti. A oni će steći svoje mesto u dnevnim odgovornostima i biće u stanju da odu do prodavnice i nabave namirnice sa spiska, da naprave sendviče ili nešto isprže za sebe (i za mlađeg brata ili sestru) kad niste tu. Nećete morati da se brinete da nešto ne zapale i da se ne povrede, ako su odrasli sa idejom da mogu nešto korisno da urade i usvojili osnovna uputstva u korišćenju kuhinje.
Uključivanje i isključivanje ringle, rerne i plina, neće biti prevelik izazov ni za desetogodišnje dete, ako mu to nije strano, ako nije uplašeno da će nešto pogrešiti i ako je uz vas naučilo da barata aparatima. Korišćenje mikrotalasne rerne za njih je još prostije, jer to je tehnika, kao kompjuter i telefon, a to im je sigurno bliskije i poznatije nego vama. Oni nemaju otpor prema novotarijama, jer rastu uz savremenu tehnologiju i ne moraju da uče, samo usvajaju. Uostalom, pritiskanje dugmića je vrlo nalik igri, a rezultati su praktični i korisni.
Kad se desi da dete bude samo čitav dan i da mora da se snađe da podgreje hranu, videćete da možete da se oslonite na njega da će uraditi sve što treba.
Svako treba da bude sposoban da se brine o sebi, a kuhinja je mesto gde se ta sposobnost uči i vežba, uz malo kontrole i podrške.
Zagorela šerpa i potreba za pažnjom i regulisanjem temperature na šporetu biće dragoceno iskustvo, jer sledeći put kad ga upozorite na to šta može da se desi ako ne pazi, imaće sa čim da uporedi vaše upozorenje i ono neće biti apstraktno, nego prihvaćeno.
Aleksina Đorđević
