Kad je dečko naše prijateljice viđen u sumnjivom društvu, ili zatečen u eksplicitnom prevarantskom ponašanju, a to nismo videle lično, nego smo saznale od nekog ko je možda, prenoseći informaciju oprezno pitao a da li je ona tvoja prijateljica još sa onim dečkom, a vi ste oprezno rekli koliko ja znam jeste, što pitaš, nakon čega sledi oprezno pa učinilo mi se da sam ga videla sa onom…ali možda mi se učinilo, samo što mi se još jednom učinilo da sam videla kako je dovozi kući, ali možda mi se učinilo, alarm se uključio i pišti li pišti, iako informacija dozvoljava mogućnost greške.
Ukoliko odmah ne pozovete prijateljicu i ispričate joj šta se nekome učinilo, krenuli ste klizavom stazom balansiranja, na kojoj će vas glava brzo zaboleti. I nastaviće da vas boli sve jače.
Jer, prijateljica će pre ili kasnije saznati. A pre ili kasnije će saznati i da ste vi imali neke upozoravajuće informacije koje joj niste preneli, pa ćete morati da objašnjavate zašto ste joj to prećutali.
Ali, i ako joj odmah kažete, ona će se možda prosto naljutiti što joj ogovarate dečka sa tamo nekim i ta ljutnja zbog rekla-kazala u kome ste tako neoprezno učestvovale (iako ste vi sigurne da je sve bilo veoma oprezno) skrenuće joj pažnju sa pomisli da joj je dečko neveran. Uostalom, možda ona uopšte ne želi sa tim da se suočava ni na koji način i ne želi da zna ništa što će joj smetati.
