Ono isprobava svoje performance, natežući vaše živce, toleranciju i razumevanje do pucanja. Vi niste postali svetac, time što ste postali roditelj, niti treba da očekujete od sebe nešto slično.
Roditeljstvo je interaktivni proces, a ne sila koja je od vas usmerena ka detetu. Bivajući roditelj, učite kako da budete roditelj svom detetu. Upoznajući svoje dete, otkrivate da je ono svoja osoba od samog početka i da je neophodno da se što bolje upoznate i razumete.
Vi ste naravno opremljeni svim instrumentima roditeljstva – odrasli ste, svesni, odgovorni, puni ljubavi, dobrih namera i konstruktivnih planova i ciljeva, koje vašem detetu treba da obezbede bezbrižno odrastanje i kvalitetnu osnovu za zdrav i ispunjen život.
Naravno, svi vaši instrumenti su vam svakog trenutka na raspolaganju I nećete pogrešiti u njihovoj upotrebi, jer ste budni, svesni, strpljivi, pažljivi, puni ljubavi, dobrih namera…
Ah, pa vi jeste svetac! Kako vam je uspelo?
Ja znam da roditelji imaju grozne momente, kao i svi drugi.
Kad uopšte nisu pri sebi, kad su bespomoćni iako su odrasli, kad su poluludi iako inače imaju živaca za sve gluposti, kad su umorni, bolesni, iscrpljeni, depresivni, kad ih ka deci ne pokreće ništa više od dužnosti i kad decu osećaju samo kao nepodnošljiv teret koji preti da im slomi i duh i kičmu.
Kad osećaju da bi mogli da zadave to svoje dete, da ga prosto zgaze, koliko ih izbezumljuje.
Deca rastu normalno dnevno izložena nekom od raspoloženja ili reakcija kojima roditelji nisu u stanju da upravljaju, jer nisu roboti i sveci, nego roditelji.
Ona će nekako shvatiti da su roditelji posebne osobe, čija stanja i raspoloženja nisu nastala zbog njih dece i pokazaće visoku empatiju i želju da pomognu i olakšaju, ako im u svojim groznim momentima omogućite pristup, ako zadržite otvorenost i povezanost sa detetom, bez obzira na to kako se osećate i bez obzira što mislite da dete to ne može da razume. Ako im se u takvim trenucima obraćate kao ravnima sebi, moći ćete da kažete ne shvataj me ozbiljno, moram da se izbesnim, ništa ti nisi kriv, ali mama je mnogo nervozna i sad joj sve živo smeta ili plačem zato što sam tužna, desilo se nešto što me rastužilo i hoću da plačem, ne treba da me tešiš, samo me pusti da se isplačem, ili moram malo da budem sama, zbunjena sam i uplašena, a ti možeš da mi pomogneš tako što ćeš da ideš da se igraš i ostaviš me malo da budem na miru i sama.
Oni ovakve direktne rečenice koje prenose jasna i istinita osećanja primaju isto tako – direktno i istinito i reaguju spontano, prema vašem zahtevu, iako su vrlo mali. Jer to nema veze sa razumevanjem, nego sa istinom i direktnošću. U takvim momentima otkrićete da dete od tri, četiri godine pokazuje zadivljujuću emotivnu inteligenciju, dublju i bližu izvoru nego što je vaša. U sledećem trenutku, oni će opet biti prava deca, nestašna, bučna i zahtevna, ali takva iskustva stvaraju osnove za vaše razumevanje da je vaše dete osoba sa sopstvenim bogatstvom ličnosti i veličinom bića, do koje možete da dosegnete direktno putem srca. A vaše dete će takođe zapamtiti da ste i vi osoba sa sopstvenim životom, potrebama i brigama, kojoj ponekad mogu i da olakšaju.
Oslanjajući se jedni na druge, vi i vaša deca zajedno rastete kroz odgovornu ljubav, kroz slabosti i nestalnosti, tuge i radosti, kroz probleme i rešenja, učeći se međusobnom poštovanju i razumevanju.
Aleksina Đorđević
