Nekako je to čuveno zrelo doba skroz neuhvatljivo ili barem neupadljivo. Služi tek da u magnovenju premostimo ono malo godina između mladosti i … produžene mladosti.
A hormoni nas cepaju sve vreme.
Posle dvanaestak bezbrižnih godina detinjstva, pubertet nas zaskoči iz zasede, uzjaši i uzme da vitla hormonskim bičem, a bogami i da raspaljuje njime bez milosti.
To vi mislite da imate osetljivu kožu, a te bubuljice i krateri su u stvari, ožiljci od biča.
Nasilno je to, znam.
Ali setite se kako ste se osećali, kao da se stalno pečete na sopstvenoj vatri i još se prelivate sopstvenim sokom, a ipak ste stalno zagoreli. I u toj neugodnoj poziciji se još i vrtite kao na ražnju.
I to je taj tiganj, koji vas krčka u hormonskom saftu i sprema se da vas izbaci pravo u onu vatru, koja čeka potpaljena da joj se dolije ulje.
Verovatno niste ni primetili da se pubertet završio, jer ko primećuje takve suptilne promene kad je obuzet mladošću i ludošću?! A osim toga, možda nemate šta ni da primetite, jer nekako su se udarci hormonskih bičeva sinhronizovali i uhvatili red, pa ste se na njih navikli i sad se zovu PMS. To znači da niste ludi 24/7, nego 7/28. Preostaje 21 dan da raspodelite na menstruaciju i ovulaciju i da uhvatite nekoliko dana hormonskog mirnog mora, pre nego što opet krene PMS.
I to ne uzimajući u obzir sve one pune mesece, eklipse i ostale kosmičke ujdurme, koje vam sigurno nešto rade, naročito kad vas i još deset vaših prijateljica i koleginica boli glava u periodu od par dana.
Elem, taj pubertet, brutalni jahač opremljen hormonskim bičem, koji vas mamuza dok ne počnete da galopirate, u nekom trenutku prestanete da osećate. Navikli ste da živite u galopu, da osećate mamuzanje i da se tu i tamo sami zauzdate, kad vam se učini da preterujete i kad se uplašite da škodite sebi nepopravljivo. I u tom jurcanju, sa razrađenom periodikom stresa i PMS-a dođe trenutak kad promenite jahača, a da niste ni osetili. Samo, upotrebu biča itekako razlikujete. Onaj nedojebani pubertetlija što je uvek hteo da galopirate i skačete preko prepona istovremeno, taj je običan amater bez mašte.
Neki ljudi nikad ne izlaze iz puberteta
Jer sada vas mamuza i bičuje njeno visočanstvo Trudnička histerija.
I dok preživljavate dnevno balansirajući između muka mi je i plače mi se, preko povraćam i plačem do povraćam i plačem istovremeno, a u pauzama vrištim i proklinjem, pokušavate da poverujete kako će i to proći, kako je to, eto, drugo stanje, i kako ćete posle opet biti normalni.
Ha! Kao da ste ikad bili normalni! U najboljem slučaju, vratićete se u prvo stanje, kad prođe sav onaj telesni urnebes oko porađanja i dojenja, u kome nećete više znati kome pripada vaše sopstveno telo i nećete moći ni da se setite kako ste dođavola, upali u taj kazan, a kamoli da je zapržavanje čorbe počelo sa nekakvim zadovoljstvom, željom, potrebom…
Htedoh da kažem, vratićete se u prvo stanje posle jedno dve godine, ako u međuvremenu opet ne zatrudnite, pa odradite i nastavak edukativnog filma “Trudnoća je pola zdravlja”.
E kad uletite u roditeljstvo, godine će prozujati kroz vas poput metka, a isto tako će vas jednog dana pogoditi spoznaja da vaše dete upravo ulazi u pubertet, a da se vi trošite poslednje PMS-ove u pripremi za klimaks. I kad obrnete hormonski krug, ako preživite gubitak reproduktivne sposobnosti, praćen telesnim neprijatnostima i seksualnom disfunkcijom, a da ne odlepite od saznanja da zapravo starite i trošite se neumitno, imate još neku godinu mira i stabilnosti pre nego što vam starost oduzme zdravlje i razum i časti vas senilnošću i demencijom.
Zato neki ljudi nikad ne izlaze iz puberteta.
Aleksina Đorđević
