Disciplina se uči celog života. I da se naučiti. Neki vrlo buntovni duhovi su u stanju da prihvate disciplinu samo kad spoznaju potrebu za njom. Neki su temeljno disciplinovani u detinjstvu, pa čitavog života uče da se opuste, da ne budu tako kruti i strogi i da ne očekuju od drugih da budu isto tako disciplinovani i delotvorni kao oni.
Vaspitanje zasnovano na disciplinovanju umeju da sprovedu samo vrlo organizovani, vrlo zahtevni i vrlo beskompromisni roditelji, a podnose ga bez posledica lomljenja duha samo vrlo žilava deca. Način na koji se nameće i sprovodi disciplina, užasno šteti disciplini.
Jer vas niko ne uči tome zašto vam je disciplina korisna i potrebna i šta ona zapravo znači, a uvek se nađete u situaciji da vas nametanje discipline užano zamara, maltretira i angažuje sve vaše kapacitete za pobunu i bekstvo.
Disciplina se plasira kao poslušnost. Kroz moranje. Kroz kazne, pridike i izražavanje nezadovoljtva. Bili ste neposlušni. Niste bili dobri. Niste uradili šta vam je rečeno. E sad ćete da trpite posledice.
Pa ko da ne mrzi disciplinu?
Da li ste primetili kako je puno lakše uvesti disciplinu u rad koji afirmiše, ispunjava i zadovoljava?
I u navike koje potpuno imaju smisla?
Veoma razbarušeno, komotno i slobodno dete, koje nema nikakav strah od kazne i autoriteta, vežbaće gitaru svakog dana satima, kad otkrije kako mu to dobro ide i koliko toga tu ima da se nauči.
Crtaće, a da ga niko ne podseća da to treba da radi.
Praće kosu i tuširaće se i po dva puta svakog dana kad se zaljubi. Ili kad je vrućina, a ono otkrije kako je prijatno kad si mokar i rashlađen.
Disciplina pronađe put kroz smislenost i kod onih koji se najviše otimaju.
Najlakše je otkriti je kroz telesnot. Dijeta i vežbanje. Pa kad počnu da daju rezultate, onda se rado primenjuju. Kad osetite da vam stalna primena neke tehnike ili nekog nauka u nečemu pomaže, kad se osećate dobro jer sprovodite neku disciplinu, onda to činite voljno i spremni ste za razne izazove na polju discipline.
Ako disciplina znači da morate redovno da sprovedete neke neprijatne, dosadne i teške aktivnosti i ako vam je to tako utuvljeno u glavu, verovatno ste toliko delotvorni da ste napola robot.
Ako ste uspeli da sabotirate svaku besmislenu disciplinu i da se istrajno, redovno i temeljno bavite samo onim što vas zanima, što volite, što budi i neguje vaš duh i telo, onda ćete umeti i da napravite zrele i smislene kompromise sa disciplinom.
Ustajaćete ujutru ranije da biste prvo uradili gimnastiku, jer je to najbolji način da se ujutru uključite i jer su vežbe korisne. Radićete svoj posao savesno i predano, čak i onda kad se ne osećate dobro, jer nalazite izazov u tome da se izborite sa dnevnim zadacima i jer volite svoj posao. Ukoliko se bavite nekim stvaralačkim radom, odvojićete svakog dana barem pola sata za crtanje, pisanje, sviranje, pevanje, da biste ostali povezani sa onim što morate da izrazite da biste bili kompletni. Nećete imati problem sa obavezama i odgovornošću, ako ste slobodne volje prihvatili obaveze i svesno preuzeli odgovornosti. To što uz prihvaćene ide gomila dodatnih i nepredviđenih obaveza i odgovornosti, a vi se uspešno borite sa njima, ne tako što ginete, nego tako što pravite raspored prioriteta i raspoređujete svoje snage, znači da ste odrasli i da ste naučili disciplinu. Ako ste pri tom kao dete bili totalni anarhista, borac protiv roditeljskih stega i podrivač svake dosadne i glupave obaveze, možda je upravo doprinelo tome da sačuvate duh i slobodu, da osvojite svest i napravite izbore i da otkrijete samodisciplinu, kao vrhunski oblik smislene discipline.
Ogromna je razlika između onog što vam je nametnuto i onog što ste sami odabrali, iako su obaveze, cimanja i zahtevi potpuno isti.
Samodisciplina se neće primiti u onim oblastima koje pretrčavate stisnutih zuba, jer one prevazilaze vaše sposobnosti, sklonost i spremnost.
A cvetaće tamo gde radi za vaš razvoj, afirmaciju i aktuelizaciju.
Ako ste odrasli.
Aleksina Đorđević
