Singl roditeljstvo u formi samohrane majke, danas je česta i uobičajena pojava. Iz bilo kojih razloga, mama ostane sama, a dete ili deca, obično idu uz mamu.
Ponekad, žene odluče da postanu mame bez ikakve podrške oca deteta, od samog početka.
Ponekad, žene ostave decu očevima, da se snađu kako znaju i umeju.
Kakvi god bili razlozi za samohrano roditeljstvo, prvo sa čime se singl roditelj suoči jeste da svom detetu mora da bude i majka i otac.
Sledeće sa čime se suoči, jeste da svom detetu ne može biti i majka i otac. Koliko je samohrano roditeljstvo teško jedno je pitanje, koliko je prirodno, drugo, a koliko oštećujuće, treće.
Što se tiče težine, samohrani roditelj zna da je glavni i odgovorni, što je mnogo bolja pozicija nego kad očekuje da može da podeli odgovornost, a ta podela izostaje.
Odgajati dete sam, prirodno je koliko i roditi ga. Jednako je prirodno odgajati ga u zajednici sa još jednim roditeljem ili u komuni, gde svi čuvaju svu decu. Prirodno je i odbaciti dete i ne odgajati ga.
Prirodno, u smislu, postoji u prirodi. Dete je samo mladunče, a skoro sve životinje su samohrane majke. One ponekad ostave nejako mladunče.
I treće, dete je oštećeno onoliko koliko je nevoljeno. Ako ima makar jednog roditelja u čiju ljubav je sigurno, dete je zbrinuto.
Najveća muka i nepovoljnost samohranog roditeljstva na ovim prostorima je upravo geografskog porekla.
U zemlji Srbiji samohranost nema zakonsku logistiku, kao što je nema ni rađanje, osim transparentno – a to znači po evropski, samo kobajagi.
