Odmeravamo, rasuđujemo i procenjujemo koristeći jedinu meru, kojom baratamo – sebe same.
Podozrivi, oprezni i lukavi ljudi, videće u tuđim postupcima isto to i nadigravaće se sa svima oko sebe, smatrajući da svi igraju tu igru, jer je to ono što poznaju, pa im se čini da to i prepoznaju.
Ako nekome ko računa da ljudi ne govore istinu o neprijatnim i sramnim stvarima, odnosno, ko misli da bezazlenost ne postoji, jer je nikada nije iskusio, ispričate kako se i zašto dogodilo nešto neprijatno i sramno, oni će pokušavati da shvate šta stoji iza vaše priče, koji su vaši motivi da na taj način maskirate istinu i kakva je vaša dobit.
Na pamet im neće pasti da ni jednu reč niste slagali.
A vi ćete biti potpuno zaprepašćeni kad shvatite da taj neko pokušava da vas ispita, zato što vam ne veruje ili vas optuži da lažete, jer mu je neprihvatljivo da neko dobrovoljno saopštava neprijatne i sramne isitine, baš takve kakve jesu.
E, to je vaš problem. To što ste zaprepašćeni.
U ovom svetu u ovom trenutku, otvorenost, neposrednost i istinoljubivost ne spadaju u vrline, nego u mentalne bolesti.
Ako ne manipulišete, nesposobni ste.
Ako ne lažete i ne služite se lukavstvima i taktikama da druge navučete na tanak led, naivni ste.
Ako progovorite kad svi ćute i pritom kažete baš ono što svi u tom trenutku prećutkuju, budala ste.
Ako računate da nema čoveka koji je potpuno zao, primitivan, iskvaren i surov, i ako se uporno obraćate onom dobrom, plemenitom, razvojnom delu za koji ste sigurni da ga svaki čovek ima, vi patite od pozitivnih predrasuda.
Što je kulturan naziv za nesposobnu, naivnu budalu, koja se u nekim manje opakim vremenima zove dobar čovek.
Neki dobri ljudi su shvatili koliko je sramota i neprilično patiti od tako teškog poremećaja, pa pokušavaju da sakriju svoju sklonost pozitivnim predrasudama, kao što pedofili i drugi sramnofili kriju svoje sklonosti.
Ali dobrota se ne može sakriti, kao što se ne može ni naučiti.
A može se iskoristiti.
Samo posmatrajte kako im rade klikeri kad vas provale.
Aleksina Đorđević
