Stabilnost je ekvilibristička kategorija.
Skakutanje na jednoj nozi po žici nad ambisom, sa tonom tereta na ramenima.
Stabilnost je moć da se iznese ludilo.
Da se apsorbuju dnevne doze nervoze, psihoze, paranoje i šizofrenije, da se kanališu bujice stresa i saniraju poplave tragedije, da se u mraku i tišini suoči sa besmislom i stradanjem.
Stabilni ljudi nekako odolevaju, čak i kad prsnu.
Umeju da se vrate kad vide da su krenuli putem bez povratka.
Zrače humorom i vedrinom, dok vas zabavljaju pričama o sumanutim stvarima koje su im se dogodile.
Stabilnost je stanje duha, dok se smenjuju labilna stanja psihe, tela, okolnosti i događaja.
Opraštanje sebi i drugima.
Promena smera delovanja, dok se zadržava pravac cilja.
Uviđanje jurcanja ćorsokakom, skretanje u levo, druga, mali gas.
Građevina integriteta, čak i kad je potopljena poput “Atlantide”.
Stabilnost nije nepovredivost i nepobedivost, ona je oporavak i isceljenje.
Stabilizovanje sopstvene labilnosti je karta moći stabilnosti.
Stabilnost je dozvola da se raspemo i sposobnost da se pokupimo i preraspodelimo.
Stabilnost je hrabrost da se suočimo sa strahom.
Stabilnost je stalno ugrožena, stalno prozvana, stalno na ispitu.
Aleksina Đorđević
