Osećaj pripadnosti zajednici, lični doprinos zajednici, odgovornost prema zajednici, u svim segmentima – međuljudskih odnosa, tekovina i novina, odgovara duhu vremena i odnosa prema zajedničkoj imovini, materijalnoj i nematerijalnoj.
To je ono kad znate ko su vam komšije, u kakvim okolnostima žive ljudi koji vas okružuju i kome je potrebna pomoć.
Kad ste u stanju da lično pružite pomoć, a ako niste, znate kako se ta pomoć može dobiti i angažujete se oko toga.
Kad u sušnom periodu zalivate drveće oko svoje zgrade.
Kad tačno znate koji su mladi buntovnici ili delinkventi odgurali kontejner u reku, polomili sadnice, razvalili klupe i odneli komšijinu šoferšajbnu i da li vredi i treba razgovarati sa njihovim roditeljima i starateljima, ili se obratiti socijalnoj službi i miliciji.
Kad posećujete izložbe, aukcije i dobrotvorene akcije ne samo zato što vas to možda baš zanima, nego zato što znate da ste dužni da se angažujete i pružite podršku svakoj građanskoj akciji.
Kad ste član barem jednog udruženja građana, čime god da se ono bavi. Računa se i kućni savet.
Kad svojim ličnim veštinama, talentima i sposobnostima, predstavljate svoju zajednicu, gde god da se pojavite.
Kad je vaša zajednica svesna vaših veština, talenata i sposbnosti i pruža vam svaku organizacionu podršku, zato što je predstavljate gde god da se pojavite.
Kad lepo govorite o svojoj zajednici, čak i tamo gde je neformalno predstavljate i kad to činite punog srca, a ne zato što je ružno i nelojalno reći ja živim u prokletoj rupetini.
Aleksina Đorđević