Fer-plej je sportski termin iz prošlog veka, odnosi se na poštovanje pravila borbe ili takmičenja, a pre svega na poštovanje protivnika. Kad pobedi, treba mu čestitati, kad izgubi treba mu čestitati.
Naravno, ako je pobeda zadobijena korektno, bez zabranjenih poteza i udaraca, bez navijačkog udela sudije i bez unapred kupljenih rezultata.
Ovaj termin je u prošlom veku izašao van sportskih okvira i korišćen je za opisivanje svih odnosa u kojima na neki način dolazi do odmeravanja snage i moći.
Fer igrači u životnim igrama nisu koristili slabost svojih, uslovno rečeno protivnika, da bi dobili dodatne poene, nego su im davali prednost i upozoravali ih ako vide da su spremni na pogrešan potez.
Fer-plej ima mnogo veze sa poštenjem i nešto malo sa velikodušnošću.
Ne moraš uživati u fer-pleju, ali možeš da ga se držiš, čak i kad su iskušenja vrlo primamljiva.
Fer-plej takođe podrazumeva integritet, koji nije zadovoljan pobedom koja nije osvojena na najpošteniji način.
Pošteni ljudi ne mogu mirno da spavaju ako misle da su nekoga oštetili.
Takođe, ne prelaze mirno ni preko toga kad njih neko ošteti, nego podignu glas u traženju objašnjenja i poštovanja za svoja prava.
Fer-plej ne poznaje pravila oko za oko i zub za zub, jer osveta je sramotna i nedostojna fer igrača.
Fer igrač u dvadesetprvom veku je onaj koji stoji potpuno sam u ogromnom krvožednom, drogiranom, gladnom i psihotičnom borilištu u kome bi svako bio najsrećniji da fer igrač umre najstrašnijom i najbolnijom smrću, umesto što tu stoji i podseća ih na neku zaostavštinu iz prošlog doba o kojoj oni ništa ne žele da znaju, a koja ih neprijatno peče u nekom nepoznatom delu njih samih…
Savest se zove taj zaključani podrum u glavi modernog gladijatora.
Aleksina Đorđević
