Izgleda da ipak mnogo ljudi radi šta hoće. Neki hoće da stiču i zarađuju, da gomilaju novac i moć i da imaju deo kolača korporacijskog uticaja na druge. I baš im ide. Drugi hoće da povređuju druge ljude, bilo iz koristi, bilo iz ličnog zadovoljstva i rade to u svakoj prilici. Jedni hoće da ni za šta ne budu odgovorni i odlični su u zabušavanju i svaljivanju krivice i odgovornosti na sve oko sebe. Drugi hoće sve da kontrolišu, nikada nisu opušteni i najsrećniji su kad doskoče onima što hoće da izbegnu kontrolu i da rade šta hoće.
I to je tako, od svakog pojedinca, preko svih odnosa u svim vezama i porodicama, preko društvenog i političkog poretka u lokalnoj zajednici i državi, do onih što imaju moć da izazivaju svetske krize i pritiskaju crvene dugmiće koji lansiraju nuklearne bombe.
Države zakonima štite ljudska prava, a kaznama obezbeđuju da se zakoni poštuju, ali ako u vašoj državi nema nikog ko može da pritisne bar jedno crveno dugme, zakone niko neće poštovati, a većina će izbeći i kazne.
A neki polusvet što zna šta hoće, nametnuće svoje vrednosti i modele za mlade, koji će gubeći sebe misliti da zapravo rade šta hoće.
Aleksina Đorđević
