Ovo pitanje postavlja se partneru u besu i očajanju, kao i u istinskoj želji da saznamo šta mu to treba, što mu nismo pružili.
Sva je prilika da, ako ste postavili ovo pitanje, partner ne zna odgovor. Jer kad bi znao, možda bi vam stavio do znanja šta hoće, pre nego što vas totalno sludi i zbuni svojim ponašanjem.
Takođe, on verovatno ne zna ni šta hoće od sebe, jer kad bi znao, onda bi znao i šta hoće od vas.
A možda su njegovi skriveni zahtevi toliko bolesni, sebični i sramni, da nikako ne može da ih saopšti ni sebi, ni vama.
Jer, kako da vam kaže stvari kao što su:
Hteo bih da se dezintegrišeš na neko vreme, užasno me nerviraš.
“Užasno me nerviraš!”
Tako nešto obično nikad ne izgovorite, već pokušavate na sve načine da eskivirate i ignorišete partnera, koji oseća da vam je za nešto kriv, a nema pojma o čemu se radi. Nemate ni vi. I verovatno osećate da uopšte niste u pravu i da vam partner ništa nije skrivio, ali jednostavno vam toliko ide na živce, da bi najbolje bilo da ne postoji. Neko vreme. Jer vi znate da niste izgubili ni ljubav, ni poverenje, ni zajedničke planove i stremljenja, samo vam je takav period.
I da znate da je vaša autentična potreba potpuno u redu. Zaista bi bilo idealno da se partner u takvim vašim momentima isključi, dezintegriše, nestane, kako ne bi služio kao provodnik za vaš stres.
Zato, sledeći put kad vas vaša druga polovina pita šta hoćete od nje, udahnite duboko, zaronite u svoje srce i dobro razmislite o rečima kojima ćete iznedriti ono što vas muči. Jer ima iskrenih, pametnih i kulturnih načina da saopštite neprijatne istine.
Aleksina Đorđević
