Nekad sam mislila da je to neka vrsta kafe, kao irska kafa. Pa sad, ako u irskoj ima viskija, možda u muškoj ima nekog posebno testosteronskog šmeka. Ta fora sa muškom kafom, isto mi je potpuno nerazumljiva, kao i onaj trip da kad ti se sviđa kafa koju ti je neko žensko skuvalo, kažeš mo’š se udaješ. Valjda je ta stručna procena neki šaljiv kompliment, ali uopšte nisam sigurna.
E sad, muška kafa je nešto kao vokabularni spomenik muškarcu koji se udostojio da ti skuva kafu i još je to uradio sasvim dobro, čak odlično, a muškarac je. Ne znam, možda je umakao muda u nju kad niste gledali, pa je zato tako posebna.
Muška kafa je osmo svetsko čudo (a taj izraz je sam po sebi osmo čudo, jer čudo jedno koliko je ogroman broj stvari koje ljudi stalno proglašavaju osmim čudom), isto kao kad bi kitu proglasili ženskom, samo što ženska kita ne bi bila toliko posebna i vredna divljenja.
Iz nekog razloga, sve što muškarci umeju da urade, zaslužuje žensko divljenje, istorijske beleške i vokabularne Stounhendžove.
A kad umeju i ono što se od njih kao muškaraca nikako ne očekuje – da skuvaju pristojnu kafu, ušiju dugme, zakrpe čarapu, pomognu vam da ofarbate kosu na potiljku, skuvaju ručak kompleksniji od špageta sa sosom iz kesice, drugari će ih zezati da su papučari, pa vi onda morate da utrostručite divljenje i monolitnost spomenika, da biste mu nadoknadili to što se kida između ponosa što sve ume i što je sasvim sposoban da živi sam i nazadne i glupe ideje da to nije za muškarca, koju mu nameću nesposobnjakovići.
Možda ta muška kafa stvarno vredi spomenika, kad imaš u vidu da je muškarac prevazišao predrasude da bi je skuvao, izložio se podsmehu okorelih mačista (koji valjda neće popiti kafu, ako nema nikog da im je skuva) zarad zadovoljstva što ume sam.
Ne mislim, naravno samo na kafu, ona je simbol svega što muškarci vrlo često moraju sami da rade, a isto tako često se odlično snalaze u tome.
Svako treba da bude sposoban da sam održava domaćinstvo, da nahrani, opere i očisti i sebe i sve oko sebe, u većoj ili manjoj meri. To je isto kao da sam rekla da bi trebalo da svako bude sposoban da čuva dete, ali smanjiću kriterijume – svako bi trebalo da bude u stanju da čuva životinju. To je odličan trening odgovornosti koju zahteva samostalnost, naročito za muškarce.
Svako treba da ume da uključi mašinu za pranje veša i da spremi bar četiri jela. Da opere nešto na ruke i da zna da ne spušta masne kašike na šporet i na sto. Čak i najneuključeniji muškarci u stanju su da dostignu neki nivo kućne praktičnosti, ako hoće – ako uklone mačističku barijeru i ako im je potrebno. Oni će sa olakšanjem sve prepustiti prvoj ženi koju pronađu, ali nema veze, važno je da znaju.
Ima puno mladića koji umeju da kuvaju, ali kuvari su muškarci, kuvanje je dozvoljeno. Ima ih i koji znaju sve ostalo, jer su bili voljni da nauče, pre nego što su izgradili otpore i treba ih podržati.
Ako to znači podizanje spomenika i ispaljivanje počasnih plotuna, neka. Oni zaista umaču svoja muda u to što rade.
Aleksina Đorđević
