Hoćete da se vaša deca ponašaju uglađeno, džentlmenski i damski, da barataju kleštima za račiće jednako vešto kao kineskim štapićima, da umeju na nekoliko jezika da kažu hvala, molim i izvinite?

Lepo je što želite da su vam deca kulturna, ali tome ih neće naučiti u vrtiću. Ni u školi. Tamo će naučiti da stanu u red, da se ne gađaju hranom (kad ih neko gleda), da ćute i prikrivaju dosadu i da klimaju glavom na času, da bi nastavnici mislili kako ih deca slušaju i prate. Dobro i to je oblik kulture. Dapače, licemerje je sastavni deo finoće.

A to mogu da nauče i kod kuće, zar ne?

Da se prave poslušni i puni poštovanja, dok zapravo samo vežbaju laganje i puni su besa…

Ali, maniri su maniri, glanc je glanc, a fasada je fasada – na prvi pogled ulivaju poverenje u sadržaj.

Dakle, deca će (pretežno) kod kuće naučiti da se kupaju, čiste nokte i presvlače se, da ne nose flekavo, izgužvano i pocepano, osim ako su kupili takvo, jer je to sada moderno i svi drugari to nose.

A ono sa račićima, štapićima i poliglotskim zahvaljivanjem i izvinjavanjem, naučiće iz filmova. I to se računa kao kućno vaspitanje, nego šta!

Uostalom, gde ste vi to pokupili, od babe iz Babušnice?

I pridržavanje kaputa, otvaranje vrata, primicanje stolice, deljenje komplimenata i sve te džentlmenske fazone, to ste sigurno videli od dede sa Dedinja.

Ne, stvarno, ne sprdam se. Mnogo.

Dete će naučiti ono ponašanje koje se praktikuje u kući.

1024541 600   Ponašaj se!

Ponašaj se!

Ako psujete, ne možete pričati detetu kako je to ružno iz njegovih usta, sram ga bilo, kakav je to rečnik! Možete, ali nemate kredibilitet. Neće vam verovati. A kad malo poraste, reći će vam šta s…š, kad i ti j…š kevu kome stigneš, gde god se nađeš. Pametna su deca.

Ako okupljate porodicu za stolom, postavljate, ređate pribor i uopšte, negujete taj ritual sa pratećim manirima, deci će to biti normalno i uobičajeno.

A ako volite da jedete pred kompjuterom, na poslužavniku i deca će izgraditi takvu naviku i to će im biti normalno i uobičajeno.

Sve što hoćete da oni usvoje, prosto, morate i sami praktikovati.

Ne možete očekivati iskrenost, ako lažete, poverenje ako ste sumnjičavi, poštovanje ako ga i sami ne ukazujete.

Kucanje na zatvorena vrata i čekanje na dozvolu da ih otvorite, nečitanje tuđih poruka i pošte, upućivanje molbe, zahvaljivanje i izvinjavanje, nuđenje pomoći, saosećanje, humanost, sve će to deca naučiti od vas.

Ukoliko i sami činite ono što od dece zahtevate, živite u skladu sa uverenjem da je važno negovati osnovnu kulturu, biti uljudan, ljubazan, saosećajan, poštovati tuđu privatnost, biti svestan situacije i potreba ljudi oko sebe i ponašati se u skladu sa tim i vaša deca će razviti socijalnu inteligenciju, bez napora i učenja.

Neće im biti teško da poštuju život biljke, životinje i drugog ljudskog bića, da shvate potrebu za čuvanjem životne sredine, zdravlja i ekološke ravnoteže, umeće da dele, da daju i primaju, da vole i da se raduju.

Biće topli i živi, a njihove reakcije spontane i autentične, jer svest o živom, o osećanjima i stanjima, jeste osnovna kultura.

Aleksina Đorđević

Comments