Hoćete da se vaša deca ponašaju uglađeno, džentlmenski i damski, da barataju kleštima za račiće jednako vešto kao kineskim štapićima, da umeju na nekoliko jezika da kažu hvala, molim i izvinite?
Lepo je što želite da su vam deca kulturna, ali tome ih neće naučiti u vrtiću. Ni u školi. Tamo će naučiti da stanu u red, da se ne gađaju hranom (kad ih neko gleda), da ćute i prikrivaju dosadu i da klimaju glavom na času, da bi nastavnici mislili kako ih deca slušaju i prate. Dobro i to je oblik kulture. Dapače, licemerje je sastavni deo finoće.
A to mogu da nauče i kod kuće, zar ne?
Da se prave poslušni i puni poštovanja, dok zapravo samo vežbaju laganje i puni su besa…
Ali, maniri su maniri, glanc je glanc, a fasada je fasada – na prvi pogled ulivaju poverenje u sadržaj.
Dakle, deca će (pretežno) kod kuće naučiti da se kupaju, čiste nokte i presvlače se, da ne nose flekavo, izgužvano i pocepano, osim ako su kupili takvo, jer je to sada moderno i svi drugari to nose.
A ono sa račićima, štapićima i poliglotskim zahvaljivanjem i izvinjavanjem, naučiće iz filmova. I to se računa kao kućno vaspitanje, nego šta!
Uostalom, gde ste vi to pokupili, od babe iz Babušnice?
I pridržavanje kaputa, otvaranje vrata, primicanje stolice, deljenje komplimenata i sve te džentlmenske fazone, to ste sigurno videli od dede sa Dedinja.
Ne, stvarno, ne sprdam se. Mnogo.
Dete će naučiti ono ponašanje koje se praktikuje u kući.
Ponašaj se!
Ako psujete, ne možete pričati detetu kako je to ružno iz njegovih usta, sram ga bilo, kakav je to rečnik! Možete, ali nemate kredibilitet. Neće vam verovati. A kad malo poraste, reći će vam šta s…š, kad i ti j…š kevu kome stigneš, gde god se nađeš. Pametna su deca.
Ako okupljate porodicu za stolom, postavljate, ređate pribor i uopšte, negujete taj ritual sa pratećim manirima, deci će to biti normalno i uobičajeno.
A ako volite da jedete pred kompjuterom, na poslužavniku i deca će izgraditi takvu naviku i to će im biti normalno i uobičajeno.
Sve što hoćete da oni usvoje, prosto, morate i sami praktikovati.
Ne možete očekivati iskrenost, ako lažete, poverenje ako ste sumnjičavi, poštovanje ako ga i sami ne ukazujete.
Kucanje na zatvorena vrata i čekanje na dozvolu da ih otvorite, nečitanje tuđih poruka i pošte, upućivanje molbe, zahvaljivanje i izvinjavanje, nuđenje pomoći, saosećanje, humanost, sve će to deca naučiti od vas.
Ukoliko i sami činite ono što od dece zahtevate, živite u skladu sa uverenjem da je važno negovati osnovnu kulturu, biti uljudan, ljubazan, saosećajan, poštovati tuđu privatnost, biti svestan situacije i potreba ljudi oko sebe i ponašati se u skladu sa tim i vaša deca će razviti socijalnu inteligenciju, bez napora i učenja.
Neće im biti teško da poštuju život biljke, životinje i drugog ljudskog bića, da shvate potrebu za čuvanjem životne sredine, zdravlja i ekološke ravnoteže, umeće da dele, da daju i primaju, da vole i da se raduju.
Biće topli i živi, a njihove reakcije spontane i autentične, jer svest o živom, o osećanjima i stanjima, jeste osnovna kultura.
Aleksina Đorđević
